Turski arheolozi veruju da su otkrili ostatke Trojanskog konja
Turski arheolozi koji su iskopavali lokalitet Troju na brdu Hisarlik u Turskoj, otkrili su veliku drvenu konstrukciju za koju veruju da su ostaci Trojanskog konja. Iskopavanja su otkrila desetine dasaka od jele i grede dužine do 15 metara, sastavljenih u čudnom obliku.
Drveni ostaci su sklopljeni u čudnom obliku, što je navelo stručnjake da posumnjaju da pripadaju Trojanskom konju. Drvena konstrukcija nalazila se unutar zidina drevnog grada Troje.
- Statua žene iz 3. veka naše ere otkrivena je u drevnom gradu Perga
- Drevni grad Perge, Turska
- Šta su arheološka istraživanja otkrila o biblijskom gradu Megido-Armagedon
Većina smatra da je trojanski konj mitska građevina. Konj se obično povezuje sa Homerovim epom-Ilijada i Odiseja. Međutim…
Ilijada i Odiseja
Ilijada je priča o grčkoj borbi za spasavanje Helene, grčke kraljice, od njenih trojanskih zarobljenika. Odiseja kao polazište uzima pad grada Troje i stvara novu epopeju o borbi jednog od tih grčkih ratnika, junaka Odiseja. Priča o trojanskom konju zapravo nije uključena u Ilijadu. Događaj se spominje u Homerovoj Odiseji, ali glavni izvor priče je Vergilijeva Eneida, latinski tekst iz vremena Avgustove vladavine u Rimu. Homer završava Ilijadu sahranom Hektora, trojanskog kralja. Odiseja spominje trojanskog konja, ali Homer ne priča celu priču. Priča o Trojanskom konju dolazi na samom kraju rata, jer se koristi kao strategija da se zauzme Troja i potpuno pobedi u ratu. Istoričari sugerišu da je antički pisac Veriglije koristio sliku konja kao analogiju za ratnu mašinu, ili čak možda za prirodnu katastrofu.
Ostaci Trojanskog konja?
Pronađeni ostaci odgovaraju opisu Vergilija, Avgusta i Kvinta iz Smirne. Tako su arheolozi počeli da smatraju da je ovo otkriće zaista drveni Trojanski konj koji je Grcima poslužio za osvajanje drevne Troje.
Još jedno otkriće koje potkrepljuje tvrdnje arheologa je oštećena bronzana ploča sa natpisom „Za povratak kući, Grci posvećuju ovu ponudu Atini“. Kvint iz Smirne upućuje na određenu ploču u svojoj epskoj pesmi „Posle Homera “. Ploča je takođe pronađena na lokalitetu.
Mogu li se drveni ostaci trojanskog konja naučno potvrditi?
Dvoje arheologa koje vode iskopavanja, profesori Univerziteta u Bostonu, Kristin Moris i Kris Vilson, kažu da su uvereni da su ostaci zaista povezani sa legendarnim drvenim konjem. I da su svi dosadašnji testovi samo potvrdili njihovu teoriju.
„Svi testovi, datovanje C14 i druge analize sugerišu da drveni komadi i drugi artefakti potiču iz 12. ili 11. veka pre nove ere“, kaže profesor Moris. „Ovo se podudara sa datumima koje su mnogi drevni istoričari, poput Eratostena ili Prokla, naveli za Trojanski rat. Sastav dela se takođe podudara sa opisom mnogih izvora. Ne želim da zvučim previše samouvereno, ali sam prilično sigurna da smo pronašli Trojanskog konja!”
