Obnova Ramske tvrđave počela je pre tri godine. Vreme je učinilo svoje u ovom istorijskom zdanju koje je još 1483. godine podigao sultan Bajazit Drugi, pa su vredne ruke neimara dobrodošle.

“Mi para nismo imali, pa je turska Agencija za međunarodni razvoj i saradnju (TIKA) uložila oko 1,5 miliona evra u sređivanje devastirane tvrđave, podignute željom njihovog vladara. Obnovljeni su bedemi i kule, urađena spoljna rasveta, pristupne staze unutar i ispred zdanja, kao i unutrašnja dekorativna rasveta. Iako ovde ima još posla, od juče su vrata obnovljene Ramske tvrđave ponovo otvorena za posetioce, a razgledanje se naplaćuje 300 dinara”.

Obnovi su prethodila obimna istraživanja. Arheolozi su nestrpljivi da, nakon zvaničnog otvaranja, izlože sve što su pronašli među zidinama iz srednjeg veka.

Obnovljena Ramska tvrđava zahvaljujući njima sačuvala je autentičnost od pre 500 i više godina, jer je restauracija rađena materijalima sličnim onima koji su korišćeni pri gradnji.

Iako ova opština možda ima veliki turistički potencijal, Dragan Milić teži da se objedine ponude Velikog Gradišta, Golupca i Požarevca. Srebrno jezero bi, smatra on, moglo da bude neka vrsta baze, ali bi gostima ujedno trebalo da se ponudi obilazak Viminacijuma, Ljubičeva, Ramske i Golubačke tvrđave, manastira Nimnik i Tumane, Lepenskog vira…

“Valja nam samo da iskoristimo ovo što nam je bog dao da na trideset kilometara u okruženju imamo ovoliko kulturnih, istorijskih i turističkih sadržaja i da to pokažemo svetu. U okruženju od 150 kilometara živi četiri miliona ljudi, a da primamimo samo jedan procenat od toga dovoljno je”.

Od Hrama do Rama

Pre turskog sultana Bajazita Drugog, koji je, prema predanjima, bio oduševljen Ramom, ovde su bili i Rimljani, koji su tu podigli mauzolej. Turci nisu srušili ovaj objekat, već su oko njega podigli tvrđavu s pet kula, dimenzija 25 puta 35 metara, namenjenu za osvajačke pohode, prevashodno prema Austriji, ali kasnija arheološka iskopavanja otkrila su na tom prostoru veliki broj skupocenih predmeta, što govori da tvrđava nije bila isključivo vojni objekat.

Da li je tačna teza izvedena iz antičkih zapisa da se Aleksandar Makedonski baš kod Rama susreo sa Keltima nije dokazano, jer su pretpostavke zasnovane samo na osnovu opisa obale. Međutim, ovome u prilog govori Opidum, nekadašnje keltsko utvrđenje, nedaleko od Rama. Istina je da su arheolozi u okolini pronašli više hramova i oni su, veruje se, bili posvećeni raznim bogovima, jer su se ovde smenjivale mnoge civilizacije. Otuda možda potiče i naziv ovog malog sela na Dunavu, koje je na starim mapama nazvano Hram, a kasnije se s početka reči gubi slovo H.

Izvor vesti: Politika.rs