Drevna DNK pružila je uvid u dolazak prvih neolitskih poljoprivrednika u Evropu i njihovu interakciju sa mezolitskim lovcima-sakupljačima.

Poljoprivreda je prvi put uvedena u Evropu sredinom 7. milenijuma pre nove ere i bila je povezana sa migrantima iz Anadolije koji su se naselili na jugoistoku pre nego što su se proširili širom Evrope.

Na teritoriji Srbije to su zajednice poljoprivrednika iz starčevačke kulture.

Velika naučna studija objavljena je u časopisu Nature. Veliki broj naučnika je učestvovao u pisanju rada i sakupljanju podataka sa ciljem da otkriju kakva je genomska istorija ljudi iz jugoistočne Evrope.

Ovu studiju je sproveo međunarodni tim od 117 arheologa, antropologa i genetičara iz 82 institucije iz Evrope i SAD.

Analiza drevne DNK

Kako bi naučnici razumeli šta se dogodilo u dalekoj prošlosti, oni su analizirali drevne DNK  podatke iz 225 skeleta ljudi koji su živeli u jugoistočnoj Evropi i okolnim regionima u peridu između 12.000 i 500. godine p.n.e.

• Drevna DNK otkriva istoriju lovaca-sakupljača
• Fenomenalna genetička studija otkrila je poreklo indoevropskog jezika, učestvovali i srpski arheolozi

„Jugoistočna Evropa je bila predvodnik u širenju poljoprivrede iz Anadolije u Evropu. Ova studija je prva koja pruža bogatu genetsku karakterizaciju ovog procesa pokazujući kako je domorodačko stanovništvo komuniciralo sa dolazećim azijskim imigrantima u ovom izuzetnom trenutku u prošlosti“, kaže Songul Alpaslan-Rudenberg, antropolog na Harvardskoj medicinskoj školi, koji je identifikovao i uzorkovao mnoge skelete.

„Izgleda da su se na nekim mestima lovci-sakupljači i poljoprivrednici veoma brzo pomešali“, kaže prvi autor studije Ijan Matieson o genetičar sa Univerziteta u Pensilvaniji, „ali uglavnom su dve grupe ostale izolovane, barem prvih nekoliko stotina godina. Ovi lovci-sakupljači su živeli tamo hiljadama godina, i mora da je bio veliki šok što su se pojavili ovi novi ljudi, sa potpuno drugačijim načinom života i izgledom.“

„Tri hiljade godina kasnije, oni su bili potpuno pomešani“, nastavlja David Rajh, genetičar sa Harvarda. „Neke populacije imaju četvrtinu svog porekla od lovaca-sakupljača. U drugim delovima Evrope, ovo mešanje je bilo obeleženo takozvanom seksualnom pristrasnošću, pri čemu su najveći deo lovačko-sakupljačkog porekla doprineli muškarci. Na jugoistoku je, međutim, obrazac bio drugačiji.“

„Ovo pokazuje da je način interakcije između dve grupe bio različit na različitim mestima, nešto što moramo da pokušamo da razumemo u kontekstu arheoloških dokaza“, dodao je Ijan.

Mešanje lovaca-sakupljača sa Lepenskog vira i poljoprivrednika iz Anadolije

Posebno značajna populacija lovaca-sakupljača o kojoj izveštavaju naučnici potiče iz Đerdapske klisure. Reč je o 6 lokaliteta sa srpske i rumunske strane. U uzorku se nalazi 40 skeleta lovaca-sakupljača iz mezolita, odnosno one populacije koje su naseljavale Evropu pre dolaska poljoprivrednika.

Genetski rezultati pokazuju da je region bio svedok intenzivne interakcije između lovaca-sakupljača i poljoprivrednika. Od četiri osobe sa lokaliteta Lepenski Vir, na primer, dve su imale u potpunosti anadolsko-poljoprivredno poreklo.To dalje odgovara rezlutatima analiza izotopa stroncijuma preko koga se utvrđuje geografsko poreklo osobe. Dok je treća osoba imala mešavinu porekla i njena ishrana bila je bazirana unosu ribljeg mesa. To se i očekivalo, odnosno da pridošle zajednice poljoprivrednika usvoje lovačko-sakupljački način života.

Malo drugačija slika u Bugarskoj

U radu naučnici izveštavaju i o drevnoj DNK ljudi koji su živeli na čuvenom nalazišu kao što je Varna u današnjoj Bugarskoj. Varna je jedno od prvih mesta u svetu gde postoje dokazi o ekstremnoj nejednakosti u bogatstvu. Veruje se da je prvo zlato ovde nastalo. Jedna osoba, muškarac iz groba br. 43, bio sahranjen sa više zlata nego bilo ko u tom periodu.

„DNK iz čuvene nekropole u Varni je genetski sličan ranim evropskim poljoprivrednicima. Međutim, otkrili smo jedno osobu iz Varne i nekoliko osoba sa drugih susednih nalazišta u Bugraskoj koji imaju poreklo iz istočnoevropske stepe. Ovo je najraniji dokaz stepskog porekla ovako daleko na zapadu. I to 2.000 godina pre masovne migracije iz stepe koja je zamenila više od polovine stanovništva severne Evrope“, rekao je Johanes Krauze, direktor Odeljenja za arheogenetiku na Institutu Maks Plank za nauku ljudske istorije.

Vidimo da i nakon dolaska poljoprivrednika, jugoistočna Evropa nastavlja da bude veza između istoka i zapada, sa povremenim genetskim kontaktom sa stepskim populacijama. Potom migracije ljudi iz stepa zamenjuju veći deo stanovništva severne Evrope.

„Naša studija pokazuje da je jugoistočna Evropa služila kao zona genetskog kontakta između istoka i zapada hiljadama godina. Pre dolaska poljoprivrede, region je imao interakciju između različitih grupa lovaca-sakupljača, a ova interakcija se nastavila i nakon što je poljoprivreda stigla. Iako je ova studija razjasnila genomsku istoriju regiona od mezolita do bronzanog doba, procesi koji su povezivali ove populacije sa onima koji žive danas ostaju uglavnom nepoznati“, zaključili su u radu.