Najbolje sačuvan fosil neandertalca ostao je zaglavljen u steni, prekriven debelim slojem kalcita bez mogućnosti da se ikada iskopa.

Pre više od 30 godina duboko u pećini, blizu grada Altamura u južnoj Italiji, došlo se do izuzetnog arheološkog otkrića. Pronađen je najkompletniji skelet neandertalca. Međutim, problem je što on ne može da se iskopa. Njegovi ostaci ostaju milenijumima ugrađeni u stalaktitima i stalagmitima.

Starost ovog neandertalca procenjuje se između 130-172.000 godina, a poznat je i kao „čovek iz Altamure“.

Najbolje očuvan fosil neandertalca

Ovo otkriće nije značajno samo zbog starosti neandertalca, već i zbog izuzetnog stanja očuvanosti skeleta. Njegova dobra očuvanost može da se pripiše pećinskim ukrasima koji su ga zapečatili zauvek.

Čovek iz Altamure je otkriven u maloj, uskoj šupljini pećine, obezbedivši jedinstveno okruženje koje je pogodovalo očuvanju skeletnih ostataka. Ali je zauzvrat u velikoj meri otežalo njihovo vađenje i proučavanje.

S obzirom na samu prirodu lokacije i  važnosti uzorka, naučnici su odabrali pristup proučavanju fosila neandertalaca in situ. Proučavanje ostataka moguće je i uz pomoć napredne digitalne tehnologije za snimanje bez narušavanja okoline.

Jedna od ključnih inovacija bila je digitalna rekonstrukcija lobanje neandertalca. Koristeći metode virtuelne antropologije, istraživači su uspeli da virtuelno izvuku lobanju iz stenskih formacija i vide njegovu morfologiju.

Pored toga, sprovedene su radiografske i endoskopske studije kako bi se ispitale unutrašnje karakteristike skeleta i procenilo njegovo stanje očuvanosti. Nova studija je objavljena u Quaternary Science Reviews.

Do 2015. godine naučnici su konačno uspeli da izvuku nekoliko fragmenata lopatice skeleta za analizu DNK. To je potvrdilo da je ovaj čovek zaista neandertalac.

Ko je bio Altamura čovek?

Fosil neandertalca iz Altamure predstavlja najstarijeg neandertalca iz kojeg je ikada izvučena endogena DNK.

Naučni rezultati pokazali su da je Čovek iz Altamure bio „potpuno odrastao neandertalac koji je patio od nekih prilično uobičajenih dentalnih patologija“. Zbog čega mu je nedostajalo nekoliko zuba.

Lobanja fosila poseduje niz jedinstvenih morfoloških karakteristika. On pokazuje niz arhaičnih morfoloških karakteristika zajedničkih sa fosilima od pre oko 200.000 godina pronađenim u Španiji. Takođe, pokazuje karakteristike kasnijih tzv. „klasičnih“ neandertalaca od pre 60.000-40.000 godina.

Na osnovu ove mešavine morfoloških karakteristika, istraživači veruju da je Altamura čovek verovatno pripadao izolovanoj populaciji „italijanskih“ neandertalaca koja je evoluirala odvojeno od onih drugde u Evroaziji, i koja je sačuvala neke od svojih arhaičnih osobina izuzetno dugo vremena.

Kako je Altamura čovek ovde završio?

Kontekst u kome je skelet pronađen takođe postavlja pitanja o ponašanju neandertalaca i korišćenju prostora. Raspored skeleta ukazuje da je on možda pao i umro od gladi i žeđi u pećino ili da su ga tu postavili drugi članovi njegove grupe. Ovo poslednje bi moglo da implicira neki oblik ritualnog ili kulturnog ponašanja, iako su potrebna dalja istraživanja da bi se takve hipoteze potvrdile.

Reconstruction of 150,000 years old "Altamura Man" Neanderthal from southern Italy pic.twitter.com/xHtNxzlZ0E

— PaleoAnthropology+ (@Qafzeh) November 28, 2020

Uprkos značajnom napretku u proučavanju Čoveka iz Altamure, posao je daleko od završenog. Istraživanje se suočava sa logističkim i etičkim izazovima vezanim za konzervaciju lokaliteta i potencijalno vađenje ostataka za detaljnije studije.

Svaki pokušaj iskopavanja doveo bi do nepovratnog uništenja ostataka. Zbog toga je neophodna njegova prezervacija.