Jedan od najzagonetnijih fosila iz perioda ranih ljudskih sahrana, Skhul I, ponovo je u centru pažnje zahvaljujući savremenim metodama analize.

Fosil Skhul I, pronađen 1931. godine u poznatoj “Pećini dece” (Mugharet es-Skhul) u Izraelu, deo je jedne od najstarijih namernih ljudskih sahrana, stare oko 140.000 godina. Skhul I je bio dete između tri i pet godina sa zapreminom lobanje oko 1100 cm³.

Tokom iskopavanja, arheolozi su identifikovali 26 individua: deset kompletnih osoba (sedam odraslih i troje dece). Dok je dodatnih 16 prepoznato na osnovu izolovanih kostiju. Prva otkrivena individua bio je upravo Skhul I.

• Kako su se sahranjivali neandertalci, a kako moderni ljudi?
• Neandertalci i ljudi pravili su bebe pre 47.000 godina
• Hibrid ljudi i neandertalaca – Dečak iz Lapeda otkriva nove tajne

Decenijama se njegova taksonomska pripadnost menjala – od vrste Paleoanthropus palestinensis do teorije da je bio proto-kromanjonac, a zatim i mogući hibrid između neandertalaca i Homo sapiens-a. Današnja klasifikacija ga uglavnom svrstava među rane predstavnike anatomski modernog čoveka.

Morfološka analiza i taksonomska neizvesnost

Međutim, najnovija analiza pokazuje da lobanja ne može biti sa sigurnošću pripisana vrsti Homo sapiens. Zbog toga istraživači predlažu da se Skhul I svrstava u posebnu grupu – tzv. “Skhul paleodem”, umesto da se uklapa u poznate taksonomske kategorije roda Homo.

Nove tehnologije, poput CT skeniranja i 3D modeliranja, omogućile su timu dr Bastijana Buvijea da iznova prouče lobanju i vilicu fosila Skhul I. Studija objavljena u časopisu L’Anthropologie otkriva složeni spoj arhaičnih i savremenih anatomskih karakteristika.

NJegova lobanja pokazuje sličnosti s neandertalskim kranijalnim profilom i vaskularnim mrežama, ali koštani lavirint i baza lobanje više liče na Homo sapiens-a. Položaj foramena magnuma, gde kičma ulazi u lobanju, najviše podseća na primerak Homo rhodensiensis (Kabve I). Mandibula ima arhaične osobine, poput nagnutog planuma alveolare (iza prednjih zuba), što ukazuje na ugao veći od 90 stepeni, osobinu viđenu i kod drugog deteta iz iste pećine, Skhul X. Zubi su raspoređeni u širokom, zaobljenom luku s karakteristikama koje podsećaju na neandertalsku decu, ali gleđ nije tipična za neandertalce. Ipak, prisutan je prelom u srednjem trigonidnom grebenu, detalj koji se najčešće javlja kod neandertalaca.

Drevna DNK i način sahranjivanja

Iako je lobanja dobro očuvana i potencijalno pogodna za analizu DNK iz petrozne kosti (deo temporalne kosti lobanje), dr Ana Malasé upozorava da bi takva analiza bila destruktivna: „Lobanja je jedinstvena, i nikada nije ni pokušano vađenje DNK iz neurokranijuma.“

Uprkos svojoj anatomskoj neobičnosti, Skhul I je, kako pokazuju položaj tela i nedostatak posebnog tretmana prilikom sahrane, očigledno bio punopravni član zajednice. „Telo je nije u bilo u primarnom položaju i arheolozi nisu primetili nikakav poseban tretman koji bi ga razlikovao od drugih,“ ističe dr Malasé.

Ova otkrića dodatno produbljuju debatu o klasifikaciji fosila iz Levanta i podstiču pitanja da li najranije sahrane zaista pripadaju isključivo Homo sapiens-u, ili i neandertalcima.