Fosilna lobanja stara milion godina, pronađena u Kini, mogla bi zauvek promeniti priču o ljudskoj evoluciji, pomerajući poreklo Homo sapiensa unazad za čak 400.000 godina.

Novo istraživanje objavljeno u prestižnom časopisu Science preokreće dosadašnje predstave o ljudskoj evoluciji i pomera nastanak naše vrste unazad za oko 400.000 godina. Analiza fosilne lobanje pronađene u kineskoj provinciji Hubei otkriva da se loza Homo sapiens mogla odvojiti od zajedničkog pretka još pre više od milion godina. To je mnogo ranije nego što su pokazivala prethodna genetska istraživanja.

Yunxian 2: lobanja koja je zbunjivala decenijama

Fosil poznat kao Yunxian 2 otkriven je 1990. godine u blizini reke Han. Iako je bila teško oštećena i spljoštena, zbog starosti i oblika moždanog dela lobanje smatrana je primerkom Homo erectusa. Međutim, koristeći napredne tehnike CT skeniranja i digitalne rekonstrukcije, međunarodni tim istraživača uspeo je da ispravi deformacije i napravi trodimenzionalni model lobanje.

Rekonstrukcija je pokazala da Yunxian 2 ima mozaik osobina. Neke podsećaju na primitivne hominine poput H. erectusa, dok druge ukazuju na srodstvo sa naprednijim vrstama, uključujući Homo longi („Čovek zmaj“) i Homo sapiens.

Nova grana ljudskog porodičnog stabla

Poređenjem više od 500 morfoloških osobina sa preko 100 drugih fosila, naučnici su utvrdili da lobanja ne pripada H. erectusu, već da je deo loze Homo longi, blisko povezanoj sa Denisovancima. Više o vrsti Homo longi i Denisovcima:

• Konačno potvrđeno: lobanja Čoveka zmaja pripada Denisovcu
• Zagonetka rešena: Još jedna drevna lobanja pripada Denisovcima
• Pronađena mandibula izumrle ljudske vrste Denisovaca

Istraživanje pokazuje da su se glavne ljudske grane, uključujući sapijensa, neandertalce, hajdelbergenzise i longije, počele razdvajati još pre više od milion godina.

„Naša analiza pokazuje da Yunxian 2 nije Homo erectus, već rani pripadnik klade H. longi, povezane sa Denisovancima. To menja naše razumevanje jer ukazuje da su se ljudske loze izdvojile mnogo ranije nego što smo mislili“, objašnjava profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, Poreklo možda van Afrike? Jedna od najprovokativnijih implikacija jeste da su naši preci možda evoluirali van Afrike.

Najstariji pripadnici longi klade potiču iz Španije (Homo antecessor, star 850.000 godina) i Kine (Yunxian 2), dok je H. sapiens klade blisko povezana upravo sa njima. „Godinama se smatralo da su sve velike divergencije nastale u Africi. Ali Yunxian i H. antecesor sugerišu da je zajednički predak možda živeo u Evroaziji“, kaže Stringer. Ipak, dodaje da su potrebna dalja istraživanja fosila iz Afrike i Evrope kako bi se ova dilema razrešila.

Šira slika: „zbrka u sredini“

Studija doprinosi rešavanju tzv. „Muddle in the Middle“ – konfuznog perioda ljudske evolucije između milion i 300.000 godina unazad, kada je postojalo više paralelnih linija velikih hominina. Novo porodično stablo sugeriše da većina ljudskih fosila iz Azije pripada lozi Homo longi, dok se linija H. sapiensa odvojila pre oko miliona godina.

Kako zaključuje profesor Siđun Ni sa Kineske akademije nauka, glavni autor studije: „Ova lobanja je ključni dokaz za izgradnju pouzdanog evolutivnog okvira. Naši rezultati pokazuju da su ljudski preci već pre milion godina bili podeljeni u više nezavisnih grupa, što ljudsku evoluciju čini mnogo složenijom nego što se mislilo.“

---

Objašnjenje pojmova:

Ljudska vrsta je taksonomska kategorija, definisana sposobnošću članova te vrste da se međusobno razmnožavaju i daju plodne potomke.

Ljudska loza se odnosi na direktnu liniju predaka i potomaka, odnosno genetski sled od jednog pretka do potomaka. Odnosno to je direktna evoluciona „grana“ ili niz predaka koji vode do modernog čoveka

Klada obuhvata sve potomke zajedničkog pretka, tj. može da uključuje i različite vrste i loze.