Arheolozi su na lokalitetu Begića Glavica sproveli istraživanja nakon što su divlji kopači metal detektorima otkrili ostavu metalnih predmeta.

Na uzvišenju iznad ušća doline Lašve, nedaleko od Travnika, nalazi se lokalitet koji je dugo prolazio nezapaženo. Begića Glavica na prvi pogled ne odudara od brojnih praistorijskih gradina u regionu. Njegov položaj je strateški na uzvišenju, sa dobrom preglednošću i logičan za naseljavanje. Ipak, najnovija arheološka istraživanja pokazala su da je ova lokacija sve samo ne tipična.

Divlji kopači pronašli metalnu ostavu

Priča o Begića Glavici zapravo počinje 2022. godine kada su detektoraši otkrili bogatu ostavu metalnih predmeta sa ivice jasno vidljivog bedema. U njoj su se nalazile stotine sitnih predmeta: dugmad, kopče za pojas, ukrasni elementi i tanke metalne pločice. Iako pojedini komadi ukazuju na to da je ova zbirka zakopana u 6. veku pre nove ere, jasno je da su mnogi predmeti nastajali i kružili mnogo ranije. Drugim rečima, ovo nije bilo obično “zakopano blago“, već pažljivo formirana celina, verovatno rezultat dugotrajnog prikupljanja.

• Zlatni nakit sa Grmušine kose: dragocena ostava iz srednjeg bronzanog doba
• Bronzani nakit kod Niša bio je zakopan milenijumima
• Jedinstveno otkriće arheologa na lokalitetu Kopilo kod Zenice

Upravo ovaj nalaz pokrenuo je arheološka iskopavanja 2024. i 2025. godine, u saradnji Zavičajnog muzeja u Travniku i Austrijskog arheološkog instituta. Rezulati istraživanja objavljeni su nedavno u časopisu Archaeologia Austriaca 116.

„Primarni cilj iskopavanja bio je da se preseče bedem na delu gde su ga detektoraši ozbiljno oštetili, kao i da se otvore sonde na prostoru za koji se pretpostavljalo da predstavlja zaravan za naseljavanje. Međutim, kako se za sada pokazuje, bedem ne zatvara zaravan, već ima neobičan L-oblik, ukupne dužine oko 63 metra i visine do tri metra“, piše u radu.

Otkriveni artefakti koji su namerno tu polagani

Zanimljivo je to da je podignut direktno preko ostataka spaljenih struktura u kojima su pronađene keramičke posude na mestu gde su ostavljene. To znači da su ljudi svesno prekrili starije tragove. Ali zbog čega?

Nalazi iz samog bedema na nalazištu Begića Glavica dodatno komplikuju sliku. Pored brojnih fragmenata keramike, pronađeni su i pojedinačno položeni metalni predmeti: ukrašena igla sa glavom u obliku buzdovana, vrh koplja razlomljen na tri dela, kao i pažljivo složen set nakita koji se sastoji od dve narukvice, dve nanogice i spiralni ukrasi. Takvi nalazi ne deluju kao izgubljeni predmeti, već kao namerno ostavljeni.

Posebno se izdvaja i mala glinena figurina koja kombinuje ljudske i životinjske osobine. Možda je to prikaz figure sa medveđom maskom. Ovakvi predmeti su retki u kasnom bronzanom dobu i najčešće se povezuju sa simboličkim ili ritualnim praksama.

Mesto okupljanja, a ne naselje

Analize pokazuju da su se aktivnosti na lokalitetu Begića Glavica odvijale tokom dugog vremenskog perioda, između 13. i 9. veka pre nove ere. Međutim, ni tada nema jasnih tragova svakodnevnog života. Sve upućuje na to da su ljudi ovde dolazili povremeno. Odnosno, da se okupe, ostave predmete, možda učestvuju u ritualima ili zajedničkim gozbama.

Zanimljivo je i to što keramika sa ovog lokaliteta odstupa od uobičajenih obrazaca u centralnoj Bosni. Umesto tipičnih urezanih geometrijskih ornamenata, dominira dekoracija u vidu kanala i faceta, koja je karakterističnija za prostore Panonske nizije i Podunavlja. To otvara mogućnost da su u ovim aktivnostima učestvovale i grupe iz udaljenijih krajeva, ili da je Begića Glavica bila deo šire mreže kontakata.

Sve zajedno ukazuje na jednu neuobičajenu funkciju ovog mesta. Begića Glavica nije bila naselje, već verovatno prostor posebne namene, mesto okupljanja, obreda i simboličkih radnji koje su se ponavljale kroz generacije. Kameni bedem se vremenom nadograđivao, a metalni predmeti su ostavljani kao deo tih aktivnosti.

„Još intrigantnije je to što bedem prekriva spaljene strukture. Takav raspored otvara više mogućih tumačenja, od poricanja ili poštovanja ranijih objekata i ljudi koji su tu živeli, do scenarija nasilnog ili ritualnog uništenja“, pišu autori.