Pre 9.000 godina ova žena je bila šaman

Pre 9.000 godina ova žena je bila šaman
Rekonstrukcija izgleda žene šamana (© State Office for Heritage Management and Archaeology Saxony-Anhalt, Karol Schauer.)

Grob žene, star 9.000 godina, sa posebnim sposobnostima pronađen je u Nemačkoj. Ova žene je bila sahranjena u sedećem položaju sa bebom, a oko nje su bili ostaci životinja. Sve to navodi da je ona bila šaman.

Davne 1934. godine pronađen je grob žene koja je bila sahranjena u sedećem položaju zajedno sa bebom. Pored nje su bili jelenji rogovi, probušeni životinjski zubi i kosti, kameno oruđe, školjke i oklopi kornjača.

Još tada je ovakva pogrebna praksa navela arheologe da posumnjaju da se radi o nekoj posebnoj osobi. Grob je iz srednjeg kamenog doba ili mezolita, a pronađen je u Bad Direnbergu u Saksoniji-Anhaltu u Nemačkoj.

Analize kostiju žene – šamana

Nakon više decenija pregledani su naknadno skeletni ostaci ove žene i izvršene su određene analize koje su dale puno zanimljivih informacija o ovoj osobi. Takođe, napravljena je i njena idealna rekonstrukcija kako je mogla da izgleda i šta je nosila na sebi. Rogovi jelena su najinteresantniji, jer oni su mogli da se nose na glavi. Kao šaman verovatno ih je nosila kada je obavljala određene šamanističke aktivnosti.

Sahranjena žena je imala između 30-40 godina. O posebnoj društvenoj ulozi pokojnika svedoči raskošan inventar grobnih predmeta. Izvanredna je ogromna raznolikost životinjskih vrsta predstavljenih u grobu. Koje nisu bile samo tu kao zalihe hrane za zagrobni život. Analogije iz etnografije navode na to da neke predmete treba tumačiti kao rekvizite šamanističke prakse. Sa ženom je bilo sahranjeno i dete

Rogovi jelena, probušeni zubi, i druge životinjske kosti (foto: Juraj Lipták))

Moguće da je više vremena provodila u sedećem položaju. Njena leđa su bilo blago zakrivljena. Što ukazuje da je većinu vremena provodila nagnuta napred.

Hemijske analize kostiju

DNK analizu koju je sproveo genetičar Volfgang Haak sa Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju potvrdila je da je šaman žena. Geni za pigmentaciju kože i boju kose i očiju pokazali su da je verovatno bila tamnoputa, tamnokosa i svetlih očiju.

U poređenju sa drugim lovcima-sakupljačima koji su imali robusnije kosti, ženine kosti nisu bile bilo toliko mišićave. Iz ovoga se može zaključiti da nije putovala na velike udaljenosti niti nosila teške terete, što je ipak neobično za to vreme.

Ostaci oklopa kornjače i školjki iz groba šamna (foto: Juraj Lipták))

Analiza izotopa azota iz kostiju pokazala je da jela puno mesa. Dakle, ostatak zajednice je očigledno dobro brinuo o njoj i nije morala sama da ide u lov.

Sahranjena beba je bila dečak. Međutim, beba nije bila njena. Umesto toga, njih dvoje su bili dalji rođaci po majčinoj liniji. Beba je možda bila drugi rođak ženi, ili je žena možda bila bebina prababa Pošto je bila tek u svojim 30-im godinama kada je umrla, ovo drugo bi značilo da je beba stavljena u grob dugo nakon njene smrti.

Moguće treperenje očiju i trans kao dokaz šamanizma

Bioarheolozi koji su pregledali njene kosti otkrili su da su njena prva dva vratna pršljena bila deformisana. I da su su krvni sudovi u donjem delu lobanje mogli biti prostorno ograničeni za rad. Ova anomalija ju je možda učinila posebnom osobom.

Idelana rekonstrukcija šamana (© State Office for Heritage Management and Archaeology Saxony-Anhalt, Karol Schauer.)

Naučnici veruju da je držanjem glave u određenom položaju mogla da stegne krvni sud. Ova deformacija može, ali ne mora, da dovede do onoga što je poznato kao nistagmus. To je trzaj očiju u kojem zenice nekontrolisano trepere gore-dole. S obzirom da je i dugo sedela i bila pognuta napred, moguće da je bila u transu.

Važnu ulogu u tumačenju ove sahrane kao šamanskog groba odigrali su i pojedini grobni predmeti.

Šta je šamanizam?

Sam termin šamanizam je problematičan. U literaturi se ta reč prvi put pojavila u 17. veku i potiče iz ruskog jezika šamán. Rsui su usvojili ovaj termin u kontaktu sa starosedeocima Sibira. Šamani su duhovni iscelitelji ili magični sveštenici određene grupe u Sibiru. Ljudi koji su se bavili šamanizmom su vekovima opisivani kao obožavaoci đavola, a kasnije proganjani, pa čak i ubijani u sovjetskoj državi. Šamanski ritual se može opisati kao način na koji posebni ljudi ulaze u izmenjeno stanje svesti da bi stupili u interakciju sa duhovnim svetom. Oni su u stanju da kanališu energije iz duhovnog sveta u sadašnji svet smrtnika i koriste ih kao isceljujuće ili manipulativne moći.


Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »