Drevna vilična kost otkrivena na Tajvanu pripadala je zagonetnoj grupi ranih ljudskih predaka -Denisovcima. Ova fragmentovana, robusna vilica sa ogromnim zubima potvrđuje da su ovi ljudski rođaci bili rasprostranjeni širom Azije.

O Denisovcima se relativno malo zna. Oni su živeli istovremeno sa neandertalcima i našom vrstom – Homo sapiensom. Međutim, za razliku od neandertalaca, čije su kosti otkrivene širom Evrope i zapadne Azije tokom više od jednog veka, Denisovci su uglavnom poznati zahvaljujući drevnoj DNK.

Do sada je pronađeno tek nekoliko fosila, većinom iz Denisove pećine u Sibiru. Bez veće kolekcije skeletnih ostataka, stručnjacima je teško da identifikuju nove denisovanske fosile i da utvrde gde su živeli i kako su bili povezani s ljudima.

Fosil Denisovca iz morskih dubina

Nedavno je još jedan fosil povezan sa Denisovcima otkriven na morskom dnu kod obale Tajvana, prilikom ribarske operacije u kanalu Penghu blizu Tajvanskog moreuza. Nakon što je prodat antikvarnici, jedan kolekcionar ga je primetio i kupio 2008. godine, a kasnije ga poklonio Tajvanskom Nacionalnom muzeju prirodnih nauka.

Na osnovu sastava morskih beskičmenjaka pronađenih uz fosil, datiran je u jedan od dva glacijalna perioda kada je kanal bio iznad nivoa mora, ili između 10.000 i 70.000 godina, ili između 130.000 i 190.000 godina.

Značaj otkrića za evoluciju Denisovaca

Iako naučnici nisu uspeli da izdvoje DNK iz uzorka, uspeli su da iz njega izvuku proteine koji su sekvencionirani i korišćeni za pouzdano postavljanje fosila na denisovansku granu evolucionog stabla. Robusna priroda ove mandibule slična je denisovanskom fosilu sa Tibeta, što sugeriše da je to bila konzistentna karakteristika ove vrste. Ipak, da bi se stekla potpunija slika njihovog izgleda, nedostaju lobanja i postkranijalni delovi skeleta.

Ovo otkriće potvrđuje širok geografski raspon drevne vrste, koja je istovremeno živela sa savremenim ljudima i neandertalcima, a čak se i genetski ukrštala sa njima. „Možemo da identifikujemo neandertalske i denisovske gene u DNK nekih ljudi koji danas žive“, rekao je prvi autor studije u saopštenju Takumi Tsutaya.

Prilagođavanje ekstrenim uslovima

Prvi denisovanski fosili, prepoznati putem analize drevne DNK, otkriveni su u pećini u Sibiru i uključivali su samo fragment prsta i nekoliko zuba. Kasnija otkrića pokazala su da su Denisovci preživeli i u ekstremnim uslovima visoke tibetanske visoravni, gde temperature padaju do -30°C, dok bi u jugoistočnoj Aziji živeli pored vodenih bivola, u znatno blažoj klimi.

• Denisovci su preživeli teške uslove sredine oko 160.000 godina
• Da li je Denisovac isto što i Homo longi?

„Ovo su klimatski i ekološki uslovi koji se znatno razlikuju“, rekao je Enriko Kapelini. „Hladno okruženje Sibira, velika nadmorska visina Tibeta… Ne možemo izvesti zaključke o njihovim kognitivnim sposobnostima, ali jasno je da su se uspešno prilagođavali raznovrsnim sredinama.“

Profesor Kris Stringer, vodeći istraživač ljudskog porekla u Prirodnjačkom muzeju u Londonu, koji nije bio deo najnovijeg istraživanja, izjavio je za Live Science da ovo otkriće dodatno podržava teoriju da Denisovci pripadaju grupi Homo longi, ili „Čoveku zmaju“, čija je kompletna lobanja pronađena u Harbinu, na severoistoku Kine.

Nalazi su objavljeni u časopisu Science.