Prve sahrane neandertalaca, protumačene kao takve, pronađene su u pećini Šanidar. U početku su istraživači verovali da su neandertalci sahranjeni sa cvećem. Međutim, sahrane stare 75.000 godina neko drugi je uznemirio. Iako nikada ne bismo na njih posumnjali, pčele su te koje su sakrile polen kod tela neandertalaca i navele naučnike na pogrešna tumačenja.

U pećini Šanidar u planinama Zagros u Itraku, tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka pronađeni su skeletni ostaci devet neandertalaca, a kasnije i još. Način na koji su bili položeni njihovi ostaci naveli su istraživače da se tu radi o namenom sahranjivanju.

Posebno je sahrana jednog neandertalca (Šanidar 4) privukla pažnju. Neandertalac je bio sahranjen na boku u zgrčenom položaju sa velikom količinom polena.

• Drevni moderni čovek sa teritorije današnje Rumunije je imao čukundedu neandertalca
• Kontroverzni dokaz: Homo naledi sahranjivao svoje mrtve 100.000 godina pre prvih poznatih sahrana

Istraživači su verovali da je reč o sahrani sa cvećem. Ispod odraslog muškarca neandertalca pronađena je gomila polena sa cvetnih biljaka u zemljištu.

Naime danas se, bez sumnje, veruje da su neandertalci sahranjivali svoje pripadnike, ali se i dalje se raspravlja o pronađenom polenu kao sahranjivanju sa cvećem.

#FossilFriday New Neanderthal burial from Shanidar Cave, Iraq, 70 000-60 000 years ago,
directly adjacent to the famous ‘Flower Burial’ Shanidar 4 Neandertal https://t.co/Wxlnz3L60P pic.twitter.com/yeZFXqSGMS

— Şahin ÇAKIR (@SahinCAKIR70414) December 13, 2019

Međutim, nova studija otkriva da su neandertalci sahranili pripadnika svoje zajednice na cveću pre 75.000 godina. Izvor polena mogu biti pčele koje su pronađene u blizini. Ovi insekti su možda sakrili polen ispod ostataka neandertalca.

Nova studija objavljena je u časopisu Journal of Archaeological Science.

Pčele su ostavile polen u pećini

U blizini neandertalca (Šanidar 4) pronađeni su skeletni ostaci još dva neandertalca kod kojih je isto bio polen. Istraživačima deluje da su tri tela smeštena u jarku gde je povremeno tekla voda. Na osnovu dubine na kojoj su bili smešteni govori da se o dogodilo u različito vreme. Verovatno u periodu od nekoliko desetina do stotina godina.

„Ono što postaje veoma jasno jeste da su najmanje tri puta neandertalci dolazili i kampovali na sedimentima pored ovog jarka i stavljali telo u njega“, rekao je Kris Hant, vođa projekta.

Potom su naučnici rešili ponovo da analiziraju polen, pri čemu su otkrili da fosilne grudvice u kojima je bio polen, sadrže polen više od jedne vrste cvetova. S tim da te biljke ne cvetaju u isto doba godine.

Takvi zaključci su ih naveli na sumnju da se ovde ne radi o cveću koje je postavljeno nakon sahrane. Umesto toga, glavni izvor polena su pčele koje su se tu nastanile, o čemu govore i dokazi poput pčelinjeg gnezda u blizini.

Tim istraživača je identifikovao cveće, iako su možda mogli biti korišćeni u medicinske svrhe „njihov izbor kao pogrebnog cveća bilo bi teško uskladiti sa modernim pojmovima empatije“, rekao je Hant.

Iako je sahrana sa cvećem delovala „lepše“ pronađeni su drveni fragmenti koji su okruživali telo, sa grudvama polena drveća. Prema istraživačima ovo je potencijalni dokaz da su tela pokojnika bila prekrivena granama drveća da bi ih zaštitili. Buduća istraživanja daće više odgovora.

„Veoma je tužno što smo srušili priču o sahrani cveća jer je to lepa priča, ali ovde se dešava nešto drugo, što mislim da je na mnogo načina isto tako neverovatno“, rekao je Kris Hant.