Rekonstrukcija modernog čoveka iz Pećine sa kostima (izvor: Guardian)

Smatra se da su neandertalci nestali u Evropi pre otprilike 39.000–41.000 godina, ali se njihova dnk (1–3%) nalazi kod današnjih ljudi u Evroaziji. Vilična kost modernog čoveka, koji je živeo u Rumuniji pre oko 40.000 godina, otkrivena je 2002. godine u Pećini sa kostima. Ono što je kod nje posebno jeste da sadrži najviše neandertalske dnk (6-9%) ikada viđene kod pripadnika naše ljudske vrste. Ovo otkriće pokazalo je da se ukrštanje sa neandertalcima dogodilo mnogo ranije nego što se mislilo.

Savremeni čovek koji je živeo u današnjoj Rumuniji pre 37.000 i 42.000 godina imao je najmanje jednog pretka neandertalca samo četiri generacije unazad. Što bi mi danas rekli čukundedu ili čukunbabu.

Pre između 45.000 i 35.000 godina, anatomski moderni ljudi su se proširili širom Evrope, dok su neandertalci u to vreme već nestali. Dugo se raspravljalo o tome kako je došlo do ovog procesa širenja modernih ljudi i nestanka neandertalaca.

Pećina sa kostima (Peștera cu Oase)

Autori rada, objavljenog u časopisu Nature, su izvestili o podacima o genomu iz moderne ljudske mandibule (Oase 1), pronađene 2002. godine u Peștera cu Oase u Rumuniji. Starost ove mandibule je procenjena na 37.000–42.000 godina. Time bi ovaj čovek bio jedan od najranijih modernih ljudi u Evropi. Njegova morfologija ukazuje na karakteristike modernih ljudi, ali neki aspekti su u skladu sa neandertalskim poreklom.

Donja vilica modernog čoveka (Oase 1) (Trinkaus et al. 2003, fig. 1)

Naknadnim iskopavanjima otkrivena je lobanja druge, verovatno iste osobe (Oase 2), koja takođe nosi morfološke osobine koje bi mogle da odražavaju mešavinu sa neandertalcima.

Današnji ljudi imaju neandertalske gene

Prethodne studije su pokazale da većina ljudi koji danas žive van podsaharske Afrike ima oko 1 do 3 procenta neandertalske dnk. Ali najnovija studija, objavljena u časopisu Nature, prati 6 do 9 procenata genoma Oase 1 do pretka neandertalca.

Pokazujemo da je jedan od prvih modernih ljudi koji je poznat iz Evrope imao neandertalskog pretka samo četiri do šest generacija unazad u svom porodičnom stablu“, rekao je genetičar Svante Pabo sa nemačkog Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju.

Lobanja Oase 2 (izvor: Wikipedia)

On nosi više neandertalske dnk od bilo kog drugog današnjeg ili drevnog modernog čoveka viđenog do danas”.

Studija pokazuje da se naša vrsta, Homo sapiens, ukrštala sa neandertalcima u Evropi, kao i na Bliskom istoku. Prethodna istraživanja su pokazala da se ovo ukrštanje dogodilo najkasnije pre 50.000 do 60.000 godina.

Smatra se da su neandertalci izumrli pre 39.000. i 41.000 godina.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:
Translate »