Otkriveni prvi dokazi balsamovanja kod plemićke porodice
Jedinstveno otkriće pružilo je nove uvide u rituale sahrane srednjovekovne Zapadne Evrope. Po prvi put, istraživači su pronašli bioarheološke dokaze o porodičnom balsamovanju beba i odraslih u ranoj modernoj Francuskoj.
Arheolozi su pronašli prve dokaze porodičnog balsamovanja u Evropi kod dece i odraslih, navodi se u sapoštenju.
Praksa balsamovanja se nekada smatrala egzotičnim ritualom uglavnom vezanim za drevni Egipat ili južnoameričke kulture.
Praksa balsamovanja u srednjem veku u Evropi
Balsamovanje tela u srednjovekovnoj zapadnoj Evropi je dokumentovan još u 9. veku. Praktikovano je u kraljevskim, plemićkim i buržoaskim porodicama u kasnom srednjem veku i ranom modernom periodu.
Za razliku od egipatske mumifikacije, srednjovekovno/rano moderno balsamovanje nije se odnosilo na dugoročno očuvanje tela. Već na usporavanje raspadanja dovoljno dugo da se prikaže leš pripadnika privilegovane društvene grupe pre i tokom njihove sahrane.
“Ovaj tretman tela je imao još veći značaj kada je osoba umrla daleko od kuće“, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports.
Balsamovanje u modernom dobu
Prema medicinskim izvorima iz 16. i 17. veka, u svrhu obdukcije ili balsamovanja, svi unutrašnji organi, uključujući i mozak, uklanjani su pre nego što je leš opran i punjen balzamom i aromatičnim supstancama.
Međutim, slučajevi srednjovekovnog/modernog balsamovanja su retki u arheološkim zapisima. Mnogi praktični aspekti rukovanja lešom ostali su nejasni, uključujući delove tela na koje je ovaj proces uticao (samo glava, stomak i grudni koš, ili eventualno gornji deo tela i donjih udova), korišćeni alati i moguće razlike u balsamovanju na osnovu kriterijuma kao što su pol ili starost u trenutku smrti.
Sada je praksa balsamovanja potvrđena u zapadnoj Evropi sa nedavnim otkrićem u zamku Chateau des Milandes u Dordonji, Francuska. Bioarheološki dokazi ukazuju da su takve tehnike bile korišćene među evropskom aristokratijom tokom 16. i 17. veka.
- Tajne 2.500 godina starih mumija iz rudnika soli
- Kelti su obezglavljivali neprijatelje, ali su se potrudili da sačuvaju njihove glave
- Neočekivano poreklo zagonetnih mumija Tarimskog basena
Posmrtni ostaci sedmoro odraslih i petoro dece iz plemićke porodice Komon pronađeni su balsamovani u kripti. Posebno je bila sahranjena jedna žena.
Prema rečima arheologa sa Austrijske akademije nauka, ovo otkriće će pružiti značajan uvid u prve istorijske metode balsamovanja u Evropi.
Prvi dokaz balsamovanja u modernoj Evropi
„Naše analize kompletnih skeletnih ostataka ljudi i skoro 2.000 fragmenata pokazuju pažljiv i visoko standardizovan tehnički tretman pokojnika, koji je sličan za odrasle i decu. Ovo pokazuje znanje koje se prenosilo više od dva veka“, rekla je Karolin Patrioti.
Istraživači su pregledali skeletne ostatke kako bi rekonstruisali metode balsamovanja. Primetili su precizne tragove posekotina koji ukazuju na potpuno skidanje kože, uključujući ruke, noge, vrhove prstiju šaka i stopala.
Ove tehnike su blisko usklađene sa metodama koje je opisao poznati francuski hirurg Pjer Dionis 1708. godine, a koje su korišćene u autopsijama iz 18. veka u Marseju.
Praksa balsamovanja kod porodice Komon naglašava njihov visok društveni status. Primarna svrha balsamovanja verovatno nije bila dugoročno očuvanje, već mogućnost da se telo prikaže tokom složenih pogrebnih ceremonija. Takođe, ova praksa se sticala rođenjem.