Nova istraživanja pokazuju da je Stounhendž izgrađen kako bi ujedinio prve zemljoradnike širom drevne Britanije pre 5.000 godina.

Nedavno otkriće da je jedan od kamenova Stounhendža nastao u Škotskoj podržava teoriju da je kameni krug izgrađen kao spomenik za ujedinjenje prvih britanskih zemljoradnika pre skoro 5.000 godina. Ovu studiju su objavili istraživači sa UCL-a i University of Aberystvita u časopisu Archaeology International.

Politička i religijska svrha Stounhendža

Ovo ukazuje da je Stounhendž možda imao političku i religijsku svrhu, kao simbol zajedništva i jedinstva između različitih zajednica. Veruje se da su drevni ljudi dolazili do Stounhendža na proslavu zimskog solsticija, što je bio važan ceremonijalni događaj u njihovom društvu. Istraživanja su pokazala da je oltarsko kamenje škotskog porekla i da je transportovano više desetina kilometara.

• Jedan od najvećih inženjerskih poduhvata iz kamenog doba – megalitski dolmen Menga
• Stounhendž: nova saznanja o poreklu oltarskog kamena
• Priroda je umešala prste u izgradnji Velike Sfinge u Gizi

„Zaista je zadovoljstvo što naša geološka istraživanja mogu doprineti arheološkim istraživanjima i priči koja se odvija, jer se naše znanje tako dramatično poboljšalo u poslednjih nekoliko godina. Naše istraživanje je kao forenzička nauka. Mi smo mali tim zemaljskih naučnika, od kojih svaki donosi svoju oblast stručnosti. Upravo ova kombinacija veština nam je omogućila da identifikujemo izvore plavog kamena, a sada i oltarskog kamena”, rekao je koautor studije, profesor Ričard Bevins sa Univerziteta Aberistvit.

Stounhendž je poznat po svojim solarnim poravnanjima u vreme solsticija i čak i danas privlači ogromnu masu ljudi na lokaciju u najkraćim i najdužim danima u godini. Pored toga, to je bilo i najveće groblje svog vremena. Neki arheolozi misle da je to možda bio verski hram, drevna opservatorija i solarni kalendar, a ovo novo istraživanje dodaje političku dimenziju.

Izuzetan podvig transporta monolita

Prevoz ovih ogromnih monolita bio je izuzetan podvig. Iako je točak bio izmišljen, još nije stigao do ostrva, tako da bi pomeranje ovog ogromnog kamenja zahtevalo napore stotina, ako ne i hiljada ljudi. Istraživači ističu kako je horizontalni oltarski kamen u Stounhendžu sličan po veličini i položaju velikom horizontalnom kamenju na kamenim krugovima severoistočne Škotske, odakle potiče oltarski kamen.

Bliske veze između regiona i pridošlih naroda

Ovi ‘ležeći kameni krugovi’ nalaze se samo u tom delu Škotske, a ne u ostatku Britanije, tako da su možda postojale bliske veze između ova dva regiona. Megalitsko kamenje imalo je značaj predaka, povezujući ljude sa mestom i poreklom. Oltarski kamen je možda donet kao poklon od ljudi sa severa Škotske da predstavlja neku vrstu saveza ili saradnje.

Teško je odrediti tačan datum kada je škotski oltarski kamen stigao u Stounhendž, ali verovatno je stigao oko 2500. godine pre nove ere. To je bila druga faza izgradnje Stounhendža, dok je prva bila 500 godina ranije.

Ova druga verzija Stounhendža izgrađena je u vreme sve većeg kontakta između naroda Britanije i pridošlica iz Evrope, pre svega iz današnje Holandije i Nemačke. Došljaci su sa sobom doneli znanje o metalurgiji i točku. Tokom narednih četiri stotine godina, njihovi potomci, iz kulture zvonastih pehara, prepoznatljivi po svojim keramičkim posudama koje su sahranjivali sa svojim mrtvima, postepeno su zamenjivali starosedelačko britansko stanovništvo.