Masovna grobnica iz 9. veka kod Kembridža otkriva brutalnu priču o vezanim muškarcima, odsečenim udovima i „džinu” sa izbušenom lobanjom.

Na periferiji današnjeg Kembridža, u Engleskoj, arheolozi su otkrili masovnu grobnicu iz 9. veka koja baca novo svetlo na brutalnu stvarnost vikinškog osvajanja Britanije. Među posmrtnim ostacima najmanje desetorice mladih muškaraca nalazi se i lobanja izuzetno visokog muškarca, pravog „džina” za svoje vreme, sa jasno vidljivim tragovima trepanacije.

Grobna jama otkrivena je u Vandleberiju, u blizini bedema gvozdenodobnog utvrđenja, na prostoru koji je u 9. veku predstavljao graničnu zonu između saksonskih kraljevstava Mercije i Istočne Anglije. Ovaj region pao je pod kontrolu Vikinga nakon njihovog osvajanja 870. godine, u periodu stalnih sukoba, nasilja i političke nestabilnosti.

Vezani, obezglavljeni i raskomadani

U jami su pronađeni kako kompletni, anatomski povezani skeleti, tako i razbacani delovi tela: gomile lobanja, naslagane noge, pojedinačni udovi i fragmenti trupa. Najmanje četiri tela sahranjena su u položajima koji ukazuju da su im ruke i noge bile vezane pre nego što su bačeni u jamu. Odsečene glave i udovi potom su pobacani preko njih, navodi se u saopštenju CAU.

Antropološka analiza sugeriše da se u jami nalazi do deset različitih individua, svi mlađi muškarci. Zanimljivo je da samo jedna lobanja pokazuje jasne tragove zasecanja vilice. Dok su povrede iz borbe na kostima retke da bi se grobnica jednostavno tumačila kao posledica bitke.

„Džin” iz 9. veka

Najintrigantniji nalaz jeste skelet izuzetno visokog muškarca, procenjene visine oko 195 cm, što je više od pola metra iznad prosečne visine muškaraca u 9. veku, koja je iznosila oko 168 cm. Mladić je u trenutku smrti imao između 17 i 24 godine.

Na njegovoj lobanji nalazi se ovalna trepanaciona rupa prečnika oko 3 cm. Ivice otvora su zarasle, što jasno ukazuje da je preživeo zahvat. Prema rečima dr Triš Birs, kustoskinje Dakvortove zbirke Univerziteta u Kembridžu, moguće je da je ovaj muškarac patio od tumora hipofize, koji je doveo do prekomernog lučenja hormona rasta, stanja sličnog gigantizmu.

Takav tumor mogao je izazivati jak pritisak unutar lobanje i hronične glavobolje, pa je trepanacija verovatno bila pokušaj ublažavanja simptoma. Slični zahvati poznati su i u drugim istorijskim periodima, posebno u kontekstu trauma glave.

Egzekucija, kazna ili ritual?

Neobična kombinacija celoih skeleta i raskomadanih ostataka ukazuje na izuzetno nasilne postmortalne procese. Prema dr Oskaru Oldredu iz Cambridge Archaeological Unit, sve upućuje na mogućnost da se radi o egzekuciji ili telesnom kažnjavanju. Možda povezanom sa simboličkim značajem Vandleberija kao mesta okupljanja ili rituala.

• Mračna istorija Beograda – svedočanstva o smrtnoj kazni u 17. veku
• Masovna sahrana skeleta bez lobanja – 7.000 godina stara misterija neolitskog naselja Vráble
• Misterija odrubljenih glava probijenih klinovima

Postoji i hipoteza da su neki delovi tela prethodno bili izloženi kao trofeji ili upozorenje, pre nego što su sakupljeni i bačeni u zajedničku grobnicu. Nedostatak jasnih tragova namernog raskomadavanja ukazuje da su tela u trenutku sahranjivanja već bila u fazi raspadanja.

Šta će DNK otkriti?

U narednim mesecima sprovešće se detaljne analize kostiju, uključujući drevnu DNK i analize stabilinh izotopa, kako bi se utvrdilo poreklo, međusobno srodstvo i zdravstveno stanje ovih ljudi. Ključno pitanje ostaje: da li su u jami sahranjeni Vikinzi, njihovi zarobljenici ili žrtve brutalne kaznene prakse u doba Danelava?