Tokom analize lobanje žene iz kulture Pazirik, istraživači su uočili neobičan dokaz hirurške intervencije na zglobu donje vilice.

Naučnici sa Novosibirsk State University otkrili su izuzetno redak dokaz složene hirurške intervencije stare oko 2.500 godina, analizirajući lobanju žene iz kulture Pazirik. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, istraživači su uspeli da rekonstruišu ne samo tešku povredu koju je žena preživela, već i pokušaj njenog lečenja.

Ključnu ulogu u istraživanju odigrala je kompjuterizovana tomografija (CT), koja je omogućila naučnicima da „zavire“ ispod mumificiranih mekih tkiva bez oštećenja ostataka. „CT skener nam je omogućio da virtuelno uklonimo prepreke i dobijemo precizan 3D model lobanje“, objašnjava Vladimir Kanygin u saopštenju. Skeniranjem je otkriveno da je žena pretrpela težak udarac u predelu desne strane glave, koji je doveo do gotovo potpunog uništenja temporomandibularnog zgloba (zgloba vilice).

Dokazi drevne operacije

Ono što je usledilo iznenadilo je istraživače. Na snimcima su uočena dva mala, veštački napravljena kanala u kostima vilice i slepoočne regije. Još važnije, oko njih se formiralo zadebljanje kosti, što jasno pokazuje da je zahvat izveden dok je žena bila živa, i da je nakon toga preživela dovoljno dugo da započne proces zarastanja.

U kanalima su pronađeni tragovi elastičnog materijala, verovatno životinjske tetive ili konjske dlake, koji je služio kao svojevrsna „ligatura“, stabilizujući vilicu. „Ovakav nalaz do sada nije zabeležen u naučnoj literaturi“, ističe radiolog Andrey Letyagin.

Primitivna proteza koja je spasila život

Iako joj je desni zglob bio uništen, ova improvizovana hirurška intervencija omogućila je ženi da ponovo koristi vilicu. Analiza zuba pokazala je da je dugo nakon operacije žvakala gotovo isključivo levom stranom, što je dovelo do njenog intenzivnog trošenja. Bez ovakvog zahvata, povreda bi gotovo sigurno bila fatalna. Žena ne bi mogla da jede ni govori.

Njeni ostaci potiču sa lokaliteta Verkh-Kaldzhin-2, na visoravni platoa Ukok u južnom Sibiru. Lokalitet je 1994. godine otkrio arheolog Vyacheslav Molodin. Za razliku od bogato opremljenih grobova po kojima je ova kultura poznata, grob ove žene bio je gotovo potpuno bez priloga.

Znanje stečeno kroz mumifikaciju

Istraživači smatraju da ovakav nivo medicinskog znanja nije slučajan. Natalia Polosmak, koja je vodila istraživanje, ističe da su pripadnici ove kulture praktikovali mumifikaciju, što im je omogućilo dobro poznavanje anatomije. Sličnu vezu između balzamovanja i razvoja hirurgije opisivao je još Herodotus, govoreći o starim Egipćanima.

• Cena lepog osmeha u 17. veku – napredan stomatološki rad kod plemkinje
• Proteza napravljena od ljudskih zuba pronađena u Toskani
• Keltski ratnik i neverovatna medicinska intervencija

Žena je u trenutku smrti imala između 25 i 30 godina. U uslovima surovog života na Altaju, to je već bila zrela dob. Uprkos teškoj povredi, zajednica je očigledno uložila veliki trud da joj produži život.

Ovo otkriće menja našu predstavu o medicinskim znanjima drevnih populacija. Umesto pasivnog prihvatanja bolesti i povreda, ljudi su aktivno razvijali metode lečenja, ponekad iznenađujuće sofisticirane.