Da li je pronađen pravi d’Artanjan? Skelet iz Mastrihta pokrenuo veliku naučnu istragu
Više od tri i po veka nakon smrti jednog od najslavnijih francuskih vojnika, arheološko otkriće iz Holandije ponovo je otvorilo pitanje gde je sahranjen čovek koji je inspirisao junaka romana Tri musketara. Skelet pronađen u crkvi u Mastrihtu mogao bi pripadati Šarl de Bac de Kastelmor, poznatijem kao d’Artanjan.
Ovo potencijalno otkriće već je izazvalo ogromno interesovanje naučne, ali i šire javnosti, jer bi moglo predstavljati retku situaciju u kojoj se istorijska ličnost, poznata širom sveta pre svega zahvaljujući književnosti, konačno može identifikovati na osnovu materijalnih ostataka.
Slučajno otkriće
Do otkrića je došlo gotovo slučajno, tokom sanacije oštećenog poda u crkvi Svetih Petra i Pavla u naselju Volder, u Mastrihtu. Tokom radova primećeno je ulegnuće konstrukcije, a ispod poda otkriven je grob.
Vest je odmah stigla do holandskog arheologa Wim Dijkman, koji već gotovo tri decenije istražuje život i smrt d’Artanjana. Upravo je njegova dugogodišnja potraga učinila ovo otkriće posebno značajnim.
Nekoliko elemenata iz grobnog konteksta podstaklo je sumnju da bi u pitanju mogao biti upravo d’Artanjan. Prvo skelet je pronađen ispod oltara, na osveštanom mestu koje je rezervisano za poseban društvni status. Drugo, uz posmrtne ostatke otkriven je francuski novčić iz 17. veka i poslednje, projektil (metak) pronađen je u predelu grudnog koša. Upravo je rana od metka ključna, jer istorijski izvori navode da je d’Artanjan poginuo 1673. godine tokom opsada Mastrihta 1673, pogođen hicem iz muskete.
Dodatno interesantan detalj jeste položaj tela. Pokojnik je sahranjen dijagonalno ispod oltara, što nije uobičajena praksa. Pretpostavlja se da je takav raspored bio posledica ograničenog prostora ili posebnog statusa preminulog.
Ključ otkrića leži u DNK analizama
Uprkos snažnim indicijama, istraživači naglašavaju da je neophodan oprez. Skelet je premešten u arheološki institut u Deventeru, dok se DNK analiza sprovodi u laboratoriji u Minhenu. Planirano je poređenje genetskog materijala sa potomcima d’Artanjanove porodice po muškoj liniji. Tek ukoliko se dobije podudaranje, biće moguće sa većom sigurnošću potvrditi identitet.
Kako ističe Dijkman za L1 Nieuws, „ovo jeste uzbudljiva priča, ali naučni pristup zahteva strpljenje i proveru svih dokaza“. Ne sme biti ubrzan zbog senzacionalizma.
Od istorijske ličnosti do književne legende
Stvarni d’Artanjan bio je pripadnik kraljevske garde i špijun u službi Luj XIV. Njegova posthumna slava, međutim, duguje mnogo više književnosti nego istoriji.
Lik koji danas poznajemo oblikovao je Aleksandar Dima u romanu iz 1844. godine, oslanjajući se na ranije memoare iz 1700. koje je napisao Gatien de Courtilz de Sandras. Od tada, d’Artanjan je postao simbol avanture, časti i viteštva, sa brojnim filmskim i televizijskim adaptacijama.
Iako su arheološki i istorijski pokazatelji izuzetno intrigantni, konačan odgovor još nije na vidiku. Istraživanje je preraslo u međunarodni projekat koji uključuje različite analize, od antropoloških do forenzičkih.
