Neandertalci su pre oko 60.000 godina lečili svoje pokvarene zube.

Nova studija objavljena u časopisu PLOS One donosi izuzetno otkriće koje menja naše razumevanje neandertalskih sposobnosti. Neandertalci su možda izvodili složene stomatološke intervencije još pre oko 59.000 godina. Istraživanje predstavlja najstariji poznati dokaz uspešnog lečenja zuba u ljudskoj evoluciji i to čak više od 40.000 godina stariji od sličnih primera kod vrste Homo sapiens.

Studiju je predvodila Alisa Zubova sa kolegama, a predmet analize bio je jedan donji kutnjak sa karijeom pronađen na paleolitskom lokalitetu Chagyrskaya Cave u severozapdnom Sibiru (Rusija).

Zub sa tragovima popravke

U centru kutnjaka istraživači su pronašli duboku šupljinu koja prodire do pulpe zuba. Međutim, ono što je privuklo pažnju naučnika nije bio samo karijes, već neobičan oblik otvora i mikroskopske brazde koje ukazuju da je šupljina namerno obrađena kamenim alatom.

Autori su sproveli eksperimentalnu studiju na modernim ljudskim zubima koristeći tanke, oštre kamene alatke slične onima pronađenim u pećini. Rezultati su pokazali gotovo identične mikroskopske tragove kao na neandertalskom zubu, što snažno sugeriše da je karijes bio namerno „bušen“ kako bi se uklonilo oštećeno tkivo.

Bolna, ali uspešna intervencija

Iako je procedura verovatno bila izuzetno bolna, istraživači smatraju da je imala terapijski efekat. Uklanjanjem zaraženog dentina i otvaranjem pulpe smanjivao se pritisak i bol izazvan infekcijom.

Posebno je značajno što tragovi habanja pokazuju da je osoba nastavila da koristi zub nakon intervencije, što znači da tretman nije bio fatalan za funkciju zuba i da je individua preživela zahvat.

Naučnici su takođe registrovali tragove korišćenja „čačkalica“ na bočnoj strani zuba, što dodatno govori o svesti neandertalaca o oralnoj higijeni i pokušajima ublažavanja bola.

Neandertalci su razumeli uzrok bola

Studija ukazuje na mnogo razvijenije medicinsko razumevanje neandertalaca nego što se ranije pretpostavljalo. Da bi ovakav zahvat bio moguć, bilo je potrebno prepoznati izvor bola, osmisliti način tretmana, posedovati finu motoriku za precizan rad u ustima i izdržati bolan postupak radi dugoročnog olakšanja.

Istraživači smatraju da je za intervenciju verovatno bio potreban drugi član zajednice, možda iskusan izrađivač kamenih alatki, koji je koristio mali alat od lokalnog jaspisa.

Tragovi društvene brige

Autori studije naglašavaju da ovo otkriće dodatno potvrđuje sve više dokaza da su neandertalci brinuli o bolesnim i povređenim članovima zajednice slično modernim ljudima.

• Iznenađujuće saznanje: Vikinzi su imali naprednu stomatologiju
• Kada je počela zubarska praksa? Najstariji dokazi o plombiranju zuba stari 13.000 godina
• Ovaj neandertalac je bio slep, gluv i hrom, ali je živeo decenijama

Prema rečima istraživača, rad u ustima zahteva strpljenje, preciznost i pomoć druge osobe koja bi držala glavu mirno tokom zahvata. Zbog toga naučnici pretpostavljaju da je intervencija obavljena u okviru bliskih društvenih ili porodičnih odnosa.

Karijes je bio retkost među neandertalcima

Karijes je kod neandertalaca bio veoma redak, uglavnom zbog drugačije ishrane sa manje ugljenih hidrata i šećera nego kod kasnijih populacija Homo sapiensa. Upravo zato ovo otkriće deluje još impresivnije. Neandertalci nisu samo prepoznali problem koji im nije bio čest, već su razvili i način da ga tretiraju.

Istraživači planiraju dalja ispitivanja kako bi utvrdili da li su tokom zahvata korišćene biljne supstance, smole ili prirodni analgetici, mada za sada nisu pronađeni hemijski tragovi takvih materijala.