Blago iz Viljene, jedan od najznačajnijih zlatnih nalaza bronzanog doba u Evropi, ukradeno je iz muzeja u Španiji. Među predmetima su i misteriozni gvozdeni artefakti za koje istraživanja ukazuju da su napravljeni od meteorskog gvožđa.

Jedan od najznačajnijih zlatnih nalaza iz bronzanog doba u Evropi postao je meta spektakularne pljačke u Španiji. Lopovi su 27. avgusta u zoru provalili u Muzej Viljene (Villena) i za svega nekoliko minuta odneli najveći deo čuvenog Blaga iz Viljene (Treasure of Villena).

Alarm muzeja oglasio se oko 5.20 časova, a prema navodima lokalnih vlasti, pljačkaši su zgradu napustili već oko 5.24. Istraga je u toku, a okolnosti ukazuju na veoma pažljivo planiranu akciju.

Ukradeno blago čija je vrednost mnogo veća od zlata

Blago iz Viljene nije samo skup dragocenih predmeta. Reč je o izuzetnoj ostavi koja pruža važne podatke o društvu, tehnologiji i statusu elite tokom kasnog bronzanog doba na Iberijskom poluostrvu.

Gradonačelnik Viljene Fulgencio Cerdán procenio je da samo vrednost zlata iznosi oko 1,7 miliona evra. Međutim, za arheologiju je njegova vrednost praktično nenadoknadiva.

Blago je pronađeno još 1963. godine. Arheolog José María Soler otkrio ga je u posudi zakopanoj u suvom rečnom koritu u okolini Viljene. Predmeti su datovani približno u period oko 1000. godine pre nove ere. Dok se u stručnoj literaturi širi vremenski okvir nalaza vezuje za oko 1300–1000. godinu pre nove ere.

Šta je činilo Blago iz Viljene?

U zbirci su se nalazili brojni predmeti od zlata, srebra, gvožđa i drugih materijala. Među njima su bile zlatne posude, bočice i narukvice, kao i drugi predmeti izuzetne izrade.

Prema dostupnim podacima, kompletan nalaz obuhvatao je 59 predmeta, ukupne mase gotovo deset kilograma, uključujući devet predmeta izrađenih od zlata čistoće 23,5 karata. Blago se smatra najznačajnijim nalazom praistorijskog zlata na Iberijskom poluostrvu i jednim od najvažnijih takvih nalaza u Evropi.

Posebno zanimljivi su predmeti od gvožđa. Njihova pojava u ovako raskošnom skupu govori o vremenu kada je gvožđe bilo izuzetno retko i vredno. Još intrigantnije, istraživanja su pokazala da su pojedini gvozdeni predmeti verovatno izrađeni od meteorskog gvožđa. To znači da su ljudi iz bronzanog doba koristili materijal koji je dospeo na Zemlju iz svemira.

Lopovi ušli kroz prozor?

Prema informacijama španskih vlasti, grupa lopova stigla je u nekoliko vozila i navodno ušla u muzej kroz prozor. Svi bezbednosni sistemi su se aktivirali, a predstavnici muzeja tvrde da nije bilo njihovog tehničkog propusta.

Posebnu pažnju istražitelja privukao je još jedan alarm koji se oglasio neposredno pre pljačke, u gradskom sportskom centru. Vlasti proveravaju mogućnost da je alarm namerno aktiviran kako bi poslužio kao diverzija.

Profesor arheologije sa Univerziteta u Alikanteu Mauro Hernández, jedan od stručnjaka za Blago iz Viljene, ocenio je da akcija pokazuje znake prethodnog planiranja.

Šta će biti sa ukradenim predmetima?

Jedno od najvećih pitanja sada jeste da li će ukradeni predmeti biti pokušani da se prodaju kao antikviteti ili će biti istopljeni zbog vrednosti metala.

Upravo je ovo jedna od najvećih opasnosti kada je reč o arheološkim predmetima od zlata. Ukoliko bi bili istopljeni, nestao bi njihov istorijski i naučni kontekst, a sa njim i mogućnost da budu proučavani kao celina.

Blago iz Viljene već je ranije bilo izlagano u Madridu, Alikanteu, Tokiju i Kjotu, dok su izrađene i replike kompletne zbirke za potrebe izložbi. Originalni predmeti čuvani su u zaštićenoj muzejskoj vitrini sve do krađe 27. avgusta 2026. godine.

Pljačka Viljene deo šireg problema?

Krađa Blaga iz Viljene dolazi u trenutku kada se širom Evrope beleži niz spektakularnih pljački muzeja i galerija. U dostupnim izveštajima navode se i nedavne krađe umetničkih dela u Francuskoj i Italiji, dok je evropska policijska agencija Europol upozorila na promenu načina delovanja pojedinih kriminalnih grupa koje se bave trgovinom kulturnim dobrima.

• Pronađeni ukradeni zlatni artefakti iz muzeja Drents, nakon više od godinu dana potrage
• Carinici zaplenili mačeve i strele stare gotovo 4.000 godina
• Naučnici razotkrili falsifikate vinčanskih figurina zaplenjenih u Italiji

Za arheologiju, međutim, ovakve krađe imaju posledice koje se ne mogu izraziti novcem.

Predmeti stari više od tri hiljade godina predstavljaju deo svetskog kulturnog nasleđa i svedočanstvo o društvima koja su postojala mnogo pre savremenih država. Njihov nestanak iz muzejske zbirke zato nije samo krađa dragocenosti, već je gubitak dela materijalne istorije Evrope.