Tokom zaštitnih arheoloških istraživanja na jugu Srbije otkriven je redak grob vojnika iz 7. veka sa bojnom sekirom, luksuznim pojasom i tragovima na kostima koji ukazuju da je prošao vojnu obuku.

Grob „nelutajućeg vojnika“, kako su ga Petković i saradnici nazvali u radu, otkriven je u sloju rečnog nanosa, iznad rimske nekropole kremiranih pokojnika. Bio je sahranjen sa bojnom sekirom i luksuznom  pojasnom garniturom, koja se datuje u prvu polovinu 7. veka. Pronađen 2011. godine je na lokalitetu Davidovac-Gradište, pre izgradnje autoputa E75 na Koridoru X.

• Lice ratnika iz Hrvatske oživeli su naučnici
• Pronađeni 2.600 godina stari grobovi žena-ratnica
• Kako su se germanski ratnici pripremali za bitku? Uz pomoć stimulansa

Arheološki lokalitet se nalazi u centru Vranjsko-Bujanovačke kotline pored Južne Morave, jugozapadno od sela Davidovac. Takođe, nalazište se nalazi u najjužnijem delu današnje Srbije, u dolini Južne Morave, na trasi važnog rimskog puta Via publica.

Sahrana ratnika iz 7. veka

„Pokojnik je bio sahranjen na leđima, sa rukama ispruženim uz telo. Skelet je bio slabo očuvan, posebno lobanja, koja je bila smrskana pod teretom zemlje“, piše u radu.

Osoba je sahranjena sa bojnom sekirom u blizini glave i pojasom oko struka. Za drugi pojas sa gvozdenom kopčom bili su okačeni nož i kožna torbica. Pronađena su tri kremena i staklena posuda. Predmeti su, uglavnom, vizantijskog porekla. To je omogućilo datovanje sahrane pokojnika.

Antropološka analiza je pokazala da se u grobu nalaze skeletni ostaci muškarca, starosti 30-40 godina i visine 175 ± 5 cm. Jedine uočene paleopatološke promene su osteoartritis, osteochondritis dissecans i čučeća faseta na desnoj tibiji. Zabeleženi su intenzivni pripoji mišića na kostima. Bili su najizraženiji u mišićima koji kontrolišu pokrete ramena, laktova i zglobova, praćeni osteoartritisom.

„Malo je verovatno da je ova dobro obučena osoba bila strelac. Možda je umesto toga bio obučen mačem i štitom. Pokazalo se da su čučeće fasete uobičajene na kostima članova grupa za koje je poznato da provode mnogo vremena u čučećem (klečećem) položaju. U ovom slučaju njihova pojava može biti povezana sa dugim životom u vojnim šatorima bez odgovarajućeg nameštaja, a razlog za pojavu dissecans osteochondritis može biti mikrotrauma“, napisala je fizički antropolog dr Nataša Miladinović-Radmilović u rezultatima antropološke analize.

Rezultati antropološke analize ukazuju da se radilo o odraslom i dobro obučenom čoveku koji je bio sahranjen kao vojnik. Tokom života je prošao vojnu obuku, a to je ostavilo tragove na njegov skeletnim sistem. Posebno je zanimljivo da se usamljeni grobovi ratnika retko nalaze u Vizantijskom carstvu.

Ko je bio ovaj muškarac i kojoj vojsci je pripadao?

Autori pišu da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je bio pripadnik lokalnog garnizona ili nekoj jedinici koja je prolazila kroz centralni Balkan, nakon što je Carstvo izgubilo ove teritorije.

„Da je ovo bio usamljeni grob ne govori u prilog prvoj opciji. Štaviše, De administrando imperio se odnosi na neka kretanja vizantijske vojske nakon sloma. Naime, postoji podatak da je vizantijski strategos bio u Singidunumu tek oko 630. godine.“

Takođe, dalje pišu da znaju da su vizantijske trupe bile obučene za „specijalne operacije“ (i pešadiju i konjicu), i da su bile aktivne u ničijim zemljama, pa čak i iza neprijateljskih linija tokom 6. i početkom 7. veka. Svakako, identitet vojnika i pripadnost određenoj vojsci ostaje neizvesna.

Osim što otkriva pojedinosti o životu ovog vojnika, otkriće takođe osvetljava retkost sahrana ratnika u vizantijskom periodu, što pridaje posebno značaj ovom nalazu. Arheološki i antropološki podaci pružaju dragocene informacije o vojnoj tradiciji i kulturi tog vremena, kao i o životu vojnika u jednom turbulentnom periodu istorije.