Arheološka istraživanja u selu Kamenica na obroncima planine Rudnik donela su otkriće kamene nadgrobne ploče iz druge polovine 14. veka koja je zbog natpisa posebna iz više razloga.

Arheološka istraživanja u selu Kamenica između Kragujevca i Gornjeg Milanovca, na obroncima planine Rudnik, sproveo je tim iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac, pod rukovodstvom Marije Kaličanin-Krstić, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja RS i preduzeća Flores.

Iskopavanja su trajala, sa prekidima, od 2012. do 2015. godine. Tom prilikom je Zavod istražio tri lokaliteta na području sela: lokalitet Crkvina, lokalitet Jovanje, i nekropola u centru Kamenice.

„Arheološki lokalitet Crkvine se uzdiže pored izvora Dikovan, 3 km uzvodno od centra Kamenice. Na ovom prostoru su u oktobru 2012. godine započela arheološka istraživanja, a zatim su uz prekide nastavljena 2013. i 2014. godine. Crkva otkrivena na lokalitetu je u obliku trikonhosa, spoljnih dimenzija 10,60 × 10,60 m, zidana u jednoj fazi. Na osnovu načina gradnje, oblika osnove, otkrivenih grobova i pokretnog arheološkog materijala otkrivenog u njoj i oko nje datovana u 15. vek“, objašnjava Marija Kaličanin-Krstić, viši konzervator istraživač i arheolog za naš portal.

Prema arheolozima, svi nalazi otkriveni arheološkim istraživanjima na prostoru Kamenice u periodu od 2012. do 2015. godine, datovani su u srednjovekovni i poznosrednjovekovni period. Tokom ovog perioda život je na ovom prostoru bio izuzetni aktivan i predstavljaju deo šire slike srednjovekovnog Rudnika.

Otkriće retkog nadgrobnog spomenika

Posebno otkriće u Kamenici, na lokalitetu Crkvine, dogodilo se 2017. godine prilikom rada na izgradnji potpornog zida severno od ostataka srednjovekovne crkve. Pronađen je kameni nadgrobni spomenik sa natpisima, dimenzija 1,60 × 0,50 m, debljine 0,19 m.

Spomenik je težak 350 kg, a na osnovu preliminarne analize rađen je od otpornog vulkanskog kamena, kojim su Rudnik i okolina bogati.

„Na strani suprotnoj od natpisa spomenik je u velikoj meri oštećen klesanjem. U središnjem delu spomenik je probušen otvorima sa međusobnim rastojanjem od 0,83 m. Na osnovu oblika oštećenja, rupa probijenih kroz njega i arheoloških ostataka ulaza u crkvu, konstantovano je  da je spomenik sekundarno upotrebljen kao nadvratnik prilikom izgradnje crkve“, rekao je Nenad Karamijalković, direktor Zavoda, konzervator istraživač i etnolog-antropolog koji je objavio rad o nadgrobniku.

Nadgrobni spomenik je datovan na osnovu analize natpisa i istorijskih prilika na koje se tekst odnosi u vreme između 1365. i 1371. godine.

Na nadgrobniku se nalazi više natpisa

Spomenik sadrži čak četiri različita teksta, sa brojnim umetničkim motivima i ukrasnim elementima.

„Bočne strane su npr. ukrašene prikazom velikog mača sa jedne, odnosno druge vrste mača ili nekog sličnog oružja sa druge strane (ova strana bila je u značajnoj meri oštećena). Pomenuti motivi svedoče da je pokojnik bio istaknuti ratnik, možda čak i vitez ili vojskovođa. Poleđina spomenika ukrašena je uklesanim krstastim ornamentom sa velikim centralnim krstom malteško-templarskog tipa i interesantnim manjim bočnim krstovima koji se razvijaju iz njega. Levo od centralnog krsta uklesana je zvezda (moguća simbolika uz krst je svakako Vitlejemska zvezda), a iznad njega manji krst i cik-cak linija sa kratkim tekstom – postavi kamen, amin“, kaže Nenad.

„Po obliku slova ovaj tekst je dodat tokom 15. veka, a pisala ga je ista ruka koja je urezala tekst na prednjoj strani spomenika, na njegovom suženom piramidalnom vrhu. Ovaj kratak tekst na pozadini se verovatno odnosi na podizanje, tačnije uspravljanje spomenika nakon vraćanja njegove prvobitne namene (obeležavanje grobnog mesta prezvitera Stipana), odnosno nakon rušenja crkve u kojoj je bio ugrađen.“

„Sem glavnog (centralnog) teksta, ostala dva natpisa na spomeniku imaju svoju posebni istoriju, koju sažeto možemo predstaviti na sledeći način. Bočni natpis je uklesan par decenija od smrti pokojnika, budući da slova jasno odgovaraju kraju 14. i početku 15. veka, kada se za njim još vidno žalilo. Transkripcijom na savremeni srpski jezik tekst glasi – i za njim su svi ridali, amin. Ovaj natpis potvrđuje veliki značaj pokojnika za lokalnu zajednicu, koja za njim tuguje i nakon više decenija. S druge strane, na gornjem delu ploče naknadno je uklesan drugi natpis, u neko drugo vreme, ali ne mnogo kasnije (svakako tokom 15. veka), koji je, izgleda, teološke sadržine. Pre njegovog uklesivanja spomenik je nasilno i namerno oštećen, pa je usledilo dodavanje, plitko urezanim slovima, skoro kao grebanjem, teksta kletve kao mera zaštite od mogućih budućih skrnavljenja – Pisa Pribko za pamet, da je prokleta ta ruka koja ovaj kamen potre“, dalje ističe Karamijalković.

Glavni natpis na spomeniku

Kako dalje objašnjava naš sagovornik sa dolaskom i vladavinom Osmanlija spomeniku se gubi svaki trag, kao i samoj crkvi. Inače, crkva je ostala u narodnom sećanju kao manastir Kastun, zadužbina velikog čelnika Radiča Postupovića.

Glavni, odnosno izvorni tekst je isklesan u 15 redova „prilično vešto, duboko, čisto i pravilno, sa gotovo ujednačenom veličinom slova“. Počinje simboličnom invokacijom u obliku arhanđeoskog krsta (sa predstavom rajskih vrata) i glasi transkribovano:

Značaj natpisa na nadgrobniku

Nadgrobnik je jako zanimljiv, prvo jer sadrži četiri različita teksta, što je retkost za naše srednjovekovne spomenike. Na naše pitanje, zbog čega je još značajan natpis na nadgrobnom spomeniku, Nenad nam je objasnio da za to postoji više razloga. „Činjenica je da predstavlja, za sada, jedini pisani spomenik na kome se zajedno pojavljuju imena cara Uroša Nemanjića i kneza Lazara Hrebeljanovića, zbog čega je i datovan između 1365-1371. godine.“

• Sjajno otkriće srpskih arheologa na planini Rudnik: оtkrili su nadgrobnu ploču iz 14-15. veka sa imenom plemića
• Nakon 160 godina iskopavanja na Rudniku arheolozi i dalje otkrivaju njegove tajne
• Dvorine ne prestaju da fasciniraju otkrićima – pronađena nadgrobna ploča sa natpisom!

„Sledeći značajan razlog je činjenica da se na natpisu nadgrobnog spomenika pojavljuje i ikavica (Stipan, bilig), što ukazuje na nekoliko mogućnosti. Jedna je da je autor teksta, pop Mitko, došao iz južnih (primorskih) srpskih oblasti, gde se ikavica javlja u 14. veku, šireći se iz susednih hrvatskih krajeva. Druga grupa istraživača, pak, veruje da je reč o retkom primeru našeg starijeg glagoljsko-ćiriličnog pravopisa u poslednjim godinama države Nemanjića, zanimljivom zbog svojih jezičkih odlika, među kojima se nalaze i ikavizmi. Dok pojedini stručnjaci smatraju da se radi o rudničkom melting potu (homogenizaciji heterogenog društva). Budući da je Rudnik, uz Novo Brdo, kao jedno od rudarskih središta Srbije dugo bio stećište ljudi iz raznih krajeva Balkana, ali i čitave Evrope, pa se u njegovom podnožju moglo naići na razne oblike jezičkih pozajmica i varijacija.“

Stipan stradao 1369. godine na Kosovu?

Još jedan značaj nadgrobnika leži u činjenici da natpis o pogibiji prezvitera, ali i ratnika (simboli mačeva na bočnim stranama spomenika) Stipana/Stefana, odnosno svetovnog Dragoslava Vasiljevića, ukazuje na moguću bitku u kojoj je stradao.

Naime, uz sve kontroverze, najizglednija tvrdnja čini se ona dubrovačkog benediktinca i istoričara iz 16/17. veka Mavra Orbina o sukobu srpske vlastele (koalicije Nikole Altomanovića, kneza Lazara i cara Uroša sa jedne, odnosno braće Mrnjavčević sa druge strane) 1369. na Kosovu, na kome su se preplitali interesi i oblasti pomenutih vladara.

„Bilo kako bilo, teza o pomenutoj bici, a posebno o učestvovanju i stradanju u njoj Dragoslava Vasiljevića, tj. prezvitera Stipana/Stefana iz rudničke Kamenice, do novih saznanja i otkrića ostaje upravo to – teza o kojoj valja promišljati i ukrstiti mišljenja“, ističe Nenad Karamijalković.

Nakon restauracije i konzervacije nadgrobnik će biti vraćen na prvobitnu lokaciju gde je pronađen.

„S obzirom na značaj koji prostor Kamenice ima u arheološkim okvirima, uzimajući u obzir broj arheoloških lokaliteta i entuzijazam stanovnika, odlučeno je da je najbolje mesto za prezentaciju otkrivenog spomenika upravo selo u kojem je otkriven. Kameni nadgrobni spomenik će biti dostupan meštanima i posetiocima ljubiteljima nasleđa“, zaključila je Marija Kaličanin-Krstić.

---

Više podataka o istraživanjima i spomeniku pronađite u literaturi:

М., М. Каличанин-Крстић и Б., Д. Шаренац. 2017. Археолошка истраживања локалитета Јовање у Каменици. Гласник Друштва конзерватора Србије 41: 60-62.

М. Каличанин-Крстић и Б. Шаренац. 2018. Археолошка истраживања у Каменици од 2012. до 2015. године, у Зборник радова Рудник и Венчац са околином у средњем веку и раној модерни, ур. Синиша Мишић и др., 227-246. Народни музеј у Аранђеловцу, Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет –
Универзитет у Београду.

Н. Карамијалковић. 2018. Споменик прича причу – средњовековни надгробник из рудничке Каменице, у Зборник радова Рудник и Венчац са околином у средњем веку и раној модерни, ур. Синиша Мишић и др., 247-260. Народни музеј у Аранђеловцу, Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет –
Универзитет у Београду.