Jedan od najpoznatijih „ratničkih“ grobova iz doba Vikinga više od jednog veka pripisivan je muškarcu, sve dok genetičke analize nisu pokazale da je u njemu sahranjena žena.

Priča o jednom od najpoznatijih vikinških grobova iz Birke dugo je izgledala jednostavno. Bogato opremljena grobnica, puna oružja i sa dva konja, pripadala je, kako se podrazumevalo – muškom ratniku. Međutim, savremene analize pokazale su nešto što je iznenadilo mnoge istraživače: osoba sahranjena u ovom grobu bila je žena.

Prošlo je više od sto godina od prvih iskopavanja, pa je pomalo ironično koliko neke predrasude uspeju da prežive čak i arheološke metode. Kada su u grobu iz vikinškog naselja pronađeni mač, sekira, koplje, dva štita i konji, automatski je pala etiketa: „ratnik“, „vođa“, „muškarac“. Tek kada su moderna osteologija i genetika uzeli reč, postalo je jasno da grob pripada ženi. Rezultati koji su razotkrili pol i poreklo pokojnice objavljeni su u časopisu American Journal of Physical Anthropology.

Grobnica ratnice

Grobnica o kojoj je reč poznata je naučnoj javnosti još od iskopavanja iz 19. veka koje je vodio švedski arheolog Hjalmar Stolpe. Reč je o grobu označenom kao Birka Bj 581, komornoj grobnici iz 10. veka sa izuzetno bogatim prilozima.

Ovaj grob nalazi se u vikinškom naselju Birka, jednom od najvažnijih trgovačkih i vojnih centara Skandinavije tokom 8-10. veka. Upravo zbog izuzetno bogatog inventara, grobnica je dugo smatrana klasičnim primerom sahrane visokorangiranog vikinškog ratnika.

U grobu su pronađeni gotovo svi predmeti koji se povezuju sa profesionalnim ratnikom: mač, sekira, koplje, dva štita, strele za probijanje oklopa, kao i dva konja – kobila i pastuv. Pored oružja, arheolozi su pronašli i komplet figura za stratešku igru, koji se često tumači kao simbol poznavanja taktike i planiranja bitke.

Zbog takvog inventara grob je više od jednog veka smatran sahranom vojnog zapovednika ili ratnika visokog statusa. Pol pokojnika, jednostavno, nije dovođen u pitanje.

DNK analiza otkriva identitet vikinške žene

Tek detaljna osteološka analiza skeleta pokrenula je sumnju u ovakvu interpretaciju. Naknadne genetičke analize, uključujući nuklearnu DNK, jasno su pokazale da je osoba iz groba biološki ženskog pola.

Analize izotopa stroncijuma dodatno su ukazali na to da ova žena verovatno nije bila lokalnog porekla, već je tokom života menjala područja boravka. Takva mobilnost nije neobična za vikinško doba, koje je obeleženo intenzivnim trgovinskim i vojnim kontaktima širom Evrope.

Na skeletu nisu pronađeni jasni tragovi povreda koje bi ukazivale na učestvovanje u borbama. Međutim, takvi tragovi nisu česti ni kod drugih vikinških ratničkih sahrana. U mnogim nekropolama iz tog perioda povrede povezane sa borbom pojavljuju se iznenađujuće retko, pa odsustvo rana ne mora značiti da osoba nije bila povezana sa ratovanjem.

Kada predrasude utiču na tumačenje arheologije

Ovaj slučaj otvorio je širu raspravu među istraživačima o tome koliko pretpostavke mogu uticati na interpretaciju arheoloških nalaza. Dugo je postojao obrazac prema kojem se grobovi sa oružjem automatski pripisuju muškarcima.

Takav pristup može dovesti do pojednostavljenog pogleda na prošlost: muškarci sa mačevima postaju „ratnici“, dok se žene u arheološkom zapisu često povezuju sa predmetima svakodnevnog života. Međutim, društva prošlosti bila su mnogo složenija nego što takve pretpostavke sugerišu.

Grob Bj 581 iz Birke danas predstavlja jedan od najpoznatijih primera koji pokazuju koliko je važno preispitivati stare interpretacije. On ne govori samo o jednoj osobi iz 10. veka, već i o tome kako se arheološko znanje menja kada se nove metode primene na stare nalaze.

Na Međunarodni dan žena vredi podsetiti da arheologija, baš kao i društvo u celini, stalno uči da preispituje sopstvene pretpostavke. Jer ponekad je potrebno više od jednog veka da shvatimo da ratnik iz priče o Vikingima zapravo može biti i žena.