Arheolozi su analizirali keramičke fragmente iz Hame, u današnjoj Siriji, čija funkcija u početku nije bila poznata. Sada je potvrđeno da se radi o drevnim zvečkama za bebe.

Istraživanje dr Žorža Muamara i njegovih kolega, objavljeno u časopisu Childhood in the Past, obuhvatilo je najveću kolekciju sigurno identifikovanih zvečaka na Bliskom istoku.

Zvečke stare preko 4.000 godina

Analizirano je ukupno 19 fragmenata zvečaka, svi datovani u period između 2500. i 2000. godine pre nove ere, pronađenih u Hami. Prvobitno ih je iskopavao danski arheološki tim predvođen profesorom Haraldom Ingoltom 1930-ih godina. Međutim, ovi predmeti nisu identifikovani kao zvečke više od 90 godina.

„Nalaz zvečki bio je srećna slučajnost“, rekao je dr Mete Hald, rukovodilac projekta. „Dr Muamar je u kolekciji iz Hame prepoznao drške koje su mu delovale poznato – bile su slične onima koje je ranije video u Nacionalnom muzeju u Damasku.“

Većina drški bila je šuplja, cilindričnog oblika, duga između 4,5 i 6 cm, i prečnika oko 2 cm. Mogle su se podeliti u dve grupe – oslikane i neoslikane. Ukrašene drške imale su ispupčena dugmad, spiralne ili dijagonalne motive u tamno smeđim, crvenkastim ili crnim nijansama.

Zvečke kao deo svakodnevnog i duhovnog života

Zvečke iz Hame pripadaju grupi severnolevantinskih zvečaka sa drškama. Slični primerci pronađeni su na lokalitetima Al-Zalakijat, Katna, Tel ‘As i Tel Arak. Ovi predmeti su tradicionalno tumačeni kao multifunkcionalni – korišćeni su u muzici, ritualima, ali i kao igračke.

„Zbog česte pojave u kućnim kontekstima, favorizuje se dvostruka funkcija i apotropejska (za odbijanje zlih duhova) i kao sredstvo za smirivanje i zabavu beba“, navodi se u studiji.

Deca kao aktivni članovi zajednice

Zanimljivo je da su zvečke bile namenjene veoma malim rukama – bilo odojčadi, bilo starije dece koja su se brinula o mlađima. Ovo ukazuje na značajnu ulogu koju su deca igrala u svakodnevici tokom bronzanog doba.

Neoštećene zvečke iz Al-Zalakijata, uporedive sa onima iz Hame, još uvek su imale kamenčiće u sebi. „Materijal unutra je od kamena ili pečene gline, koji se ne raspadaju, a rupe su premale da bi sadržaj ispao“, objašnjava dr Hald. Eksperimenti su pokazali da je zvuk tih i sličan modernim plastičnim zvečkama.

Zvečke kao deo porodične svakodnevice

Prve glinene zvečke u Hami javljaju se u arheološkom sloju J6 – koji se podudara s porastom broja stanovnika i promenom urbanističke strukture naselja. Tada su domovi postali gušći, sa užim ulicama. Više dece značilo je i veću potrebu za predmetima koji bi ih zabavili dok su odrasli radili.

• Arheolozi otkrili čime su se deca igrala u bronzanom dobu
• Zaboravljeni crteži – praistorijska dečja umetnost

Zvečke su najverovatnije bile deo standardnog repertoara lokalnih grnčara – dostupne, praktične i značajne. Ova kolekcija od najmanje 19 primeraka čini najveću poznatu zbirku bronzanodopskih zvečaka sa Bliskog istoka.