Marka Pošte Srbije sa motivom vinčanske kulture takmiči se na evropskom izboru za najlepšu poštansku marku izdanja „Evropa” na temu „Nacionalna arheološka otkrića”, u konkurenciji 56 poštanskih maraka koje su objavile evropske poštanske uprave.

Glasanje je otvoreno za javnost i traje do 9. septembra 2025. godine, a učešće mogu uzeti svi naši građani, naveli su iz Pošte Srbije.

Za poštansku marku Pošte Srbije, na kojoj je prikazana antropomorfna figurina (15 x 6,5 cm) sa lokaliteta Vinča–Belo brdo, može se glasati na linku europastamps.eu/europa2025, po principu „jedan klik – jedan glas”.

Stručnu saradnju i materijal za motive izdanja „Evropa” obezbedio je Narodni muzej Srbije, dok je umetnička realizacija izdanja delo Nadežde Skočajić, kreatorke maraka Pošte Srbije.

Godišnji izbori Postevrope za najlepšu marku izdanja „Evropa” održavaju se počev od 2002. godine pod pokroviteljstvom Asocijacije javnih poštanskih operatora Evrope – Postevropa (PostEurop), na kojima Pošta Srbije učestvuje od samog početka. Od 2007. godine, uvođenjem onlajn glasanja, izbor je otvoren za javnost i sve je popularniji među građanima, podjednako kao i među filatelistima i ljubiteljima filatelije.

Ukratko o vinčanskoj kulturi i lokalitetu Vinča

Vinča–Belo brdo je višeslojni arheološki lokalitet (oko 11 metara kulturnog sloja) koji se posebno ističe po ostacima naselja iz neolita, odnosno vinčanske kulture, po kojoj je čitava kultura dobila ime. Ovo nalazište jedno je od najznačajnijih u svetu, a tokom neolita su zabeleženi počeci urbanog života u zajednicama, razvoj kreativnosti i umetničko zanatstvo, kao i tehnološka revolucija – prvo topljenje metala u svetu.

Pronađeni su brojni predmeti od gline (keramičke posude, prosopomorfni poklopci, figurine, žrtvenici), kamena, kosti i roga, komadi malahita, cinabarita, nakita, i naravno – ostaci kuća. Vinčanska kultura počela je oko 5300. godine pre nove ere i trajala do 4400. godine pre nove ere. Istraživanja na Vinči započeo je prof. Miloje Vasić od 1908. do 1934. godine, a ona traju i danas, sa manjim prekidima.

Više: kliknite na Vinčanska kultura