Moja priča počinje kada sam, usled rata u Izraelu početkom oktobra 2023. godine, morao da odem iz Jerusalima gde sam proveo određeno vreme radeći u nemačkom arheološkom institutu. Dolazim za Srbiju gde sam odrastao i završio obrazovanje, ali posao u struci nisam imao. Tada odlučujem da odem za Nemačku, preciznije za Minhen, da potražim posao kao arheolog.

Nakon nekoliko dana raspitivanja među kolegama da li neko može da preporuči instituciju ili kompaniju gde traže arheologe, dobio sam kontakt Sikko Neupert-a. On, sa dvojicom kolega (Marcus Simm i Thomas Kozik) vodi firmu za arheologiju Neupert, Kozik & Simm (Büro für Archäologie Neupert, Kozik & Simm). Arheološka firma postoji preko 10 godina i zapošljava nekoliko desetina arheologa.

Rad arheologa u privatnoj arheološkoj firmi

Dakle, posle svega nekoliko dana od dolaska u Minhen, sastao sam se sa Sikkom i on mi je ponudio posao u toj kompaniji, sa ugovorom u trajanju od skoro tri godine. Nakon toga, započeo sam proces za dobijanje radne vize. Kao i većina birokratskih poslova, to je potrajalo duže od onoga što sam hteo. Ipak, u februaru 2024. godine sam došao nazad za Minhen kada sam i počeo da radim. Dobio sam zimsku radnu jaknu, novac da kupim radne cipele, pa sam se posle toga odmah zaputio ka prvom terenu.

Za mene je velika barijera predstavljalo nepoznavanje nemačkog jezika. Ipak, Sikko me je uverio da je sasvim u redu da se komunikacija na poslu obavlja na engleskom, dok ne savladam nemački jezik.

Ova kompanija, kao i druge u Nemačkoj, vrše istraživanja na mestima budućih građevinskih radova. Nebitno ako su to kompletno nove zgrade, ili produbljivanje podruma, ove kompanije su dužne da sprovedu arheološka istraživanja. Sa obzirom da je ova firma sa sedištem u Minhenu, projekata ima prevashodno u gradu Minhenu, u njegovoj okolini i ostatku Bavarske.

Terenski rad arheologa

Posao se, pre svega, sastoji upravo od onoga u čemu sam imao prethodnog iskustva – arheološkog terenskog rada. Radni dan traje oko osam sati, u zavisnosti od vremenskih prilika i trenutka izlaska i zalaska sunca. Dakle, posao podrazumeva praćenje bagera pri uklanjanju površinskog sloja, pa beleženje arheoloških objekata, njihovo merenje i opisivanje. Potom ide iskopavanje, merenje i opisivanje profila preseka objekta i, konačno, potpuno uklanjanje. Uz sve to, evidencija pokretnih nalaza pronađenih tokom iskopavanja.

Sva terenska dokumentacija (dnevnik iskopavanja, opisi objekata, fotografije) se, na kraju, unose u program „Excabook“. To je program osmišljen od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Bavarske (Bayerisches Landesamt für Denkmalpflege).

Posao zahteva svakodnevno provođenje nekoliko sati napolju, i često van grada. Sa tim u vezi, ukoliko je projekat udaljen od grada, firma organizuje smeštaj u toku iskopavanja. Za projekte koji su planirani da traju duži vremenski period, recimo godinu dana i duže, kompanija organizuje i dugotrajnije rešenje za smeštaj u blizini iskopavanja.

Arheolozi rade tokom čitave godine

Samo u toku ove godine učestvovao sam na nekoliko arheoloških projekata. Što podrazumeva iskopavanja od neolitskog naselja kod Mauern-a, preko iskopavanja keltskog naselja kod Steinebach-a, do projekta istraživanja ostataka radnog logora iz perioda Drugog svetskog rata u blizini Allach-a i dr. Većina arheoloških terena na kojima radimo su van centra grada. Tako da dolazak do posla može da predstavlja izazov. Do lokacije se stiže najčešće javnim prevozom i/ili u dogovoru sa kolegama koji putuju automobilom.

Rad na terenu, kao što se može pretpostaviti, većim delom godine nije problem sa obzirom na prijatnu klimu. Problem, naravno, nastaje u toku zimskih meseci kada provođenje po nekoliko sati napolju postaje neprijatno. Pa čak iako na svakom terenu imamo prostor gde možemo da se ugrejemo, gde pravimo pauzu za ručak, odložimo alat. Za zimski period se uvek, ukoliko je moguće, ostavi kancelarijski deo posla. On podrazumeva obradu materijala (pranje, sortiranje i pakovanje), završavanje terenske dokumentacije i pisanje izveštaja, koji je zakonom obavezujući deo svih projekata.

Od arheologije se niko nije obogatio, ali posla ima

Za kraj ostavljam pitanje koje je, verovatno, mnogima na umu: koliko se zaradi od ovog posla? Zarada je, kao i u ostatku sveta, proporcionalna važnosti koju društvo daje arheologiji… dakle, prosečna. Svakako, uz moju i platu moje supruge, imamo novca za sasvim normalan život (plaćanje kirije za stan od 50 m² u prijatnom gradskom komšiluku, odlazak u bioskop, restoran u toku vikenda, za letovanje itd).

Poznato je da je Minhen „skup“ grad za život, i da su određene usluge, kao što su stomatološke intervencije, sređivanje frizure, popravke automobila skuplje u odnosu na te iste usluge u Srbiji. Ipak, na primer, sve lekarske i stomatološke intervencije koje sam imao u toku ove godine je pokrivalo zdravstveno osiguranje. Ono što bi trebalo da se podrazumeva, a nažalost nije uvek praksa u Srbiji, je pravo na slobodne dane, benefiti za kartu za javni prevoz ili, na primer, kartu za bazene i teretane. U ovoj firmi to niko ne dovodi u pitanje, te ima i sindikat preko kojeg se o ovim temama može diskutovati i dodatno pregovarati.

To je priča na osnovu mog dosadašnjeg, jednogodišnjeg, rada u privatnoj arheološkoj firmi u Minhenu. Za narednu godinu je plan da se nastave neka od tekućih iskopavanja. Kao na primer projekat SüdOstLink i započnu nova. Stoga, zainteresovane kolege arheolozi koji hoće da nam se pridruže mogu da se jave za više informacija. Email: vladimir.crkvenjakov@grabungsfirma-bayern.de