Genetička istraživanja pokazuju da su se tokom susreta češće ukrštali neandertalski muškarci i žene savremenog čoveka.

Kada su se pre oko 50.000 do 60.000 godina u Evroaziji susreli neandertalci (Homo neanderthalensis) i rani anatomski moderni ljudi (Homo sapiens), njihov kontakt nije bio samo prolazni susret dve ljudske vrste. Bio je to biološki događaj čije posledice danas čitamo u sopstvenom genomu. Nova studija sada sugeriše da ti susreti nisu bili nasumični. Češće su uključivali neandertalske muškarce i žene Homo sapiens nego obrnuto.

Već je dobro poznato da većina ljudi van Afrike u proseku nosi oko 2% neandertalske DNK. Te genetičke sekvence raspoređene su širom našeg genoma, ali jedno mesto upadljivo odudara, a to je X hromozom. Uprkos tome što su neandertalski geni prisutni na drugim hromozomima, na X hromozomu postoje dugi segmenti u kojima su gotovo potpuno odsutni. Ovi regioni već dve decenije zbunjuju genetičare i poznati su kao takozvane „neandertalske pustinje“.

Šta nam X hromozom govori o susretima neandertalaca i savremenih ljudi?

Žene imaju dva X hromozoma, dok muškarci imaju jedan X i jedan Y. Ako su se češće ukrštali neandertalski muškarci i žene Homo sapiens, njihovi potomci bi u narednim generacijama dobijali sve manje neandertalskih varijanti na X hromozomu. Ljudski X hromozom bi se „razvodnio“ kroz populaciju, dok bi neandertalski doprinos ostajao ograničen. Računarski modeli pokazali su da se upravo takav obrazac, izražena oskudica neandertalske DNK na X hromozomu, može objasniti samim ovim pristrasnim obrascem parenja, bez potrebe za složenim scenarijima masovnih migracija ili selektivnih demografskih promena.

Alternativna objašnjenja, poput toga da su se muškarci ili žene jedne vrste češće selili između grupa, zahtevala su niz dodatnih pretpostavki o kretanju populacija kroz vreme i prostor. Model zasnovan na preferencijalnim parenjima pokazao se jednostavnijim i statistički ubedljivijim.

DNK razotkriva intimnu stranu susreta dve ljudske vrste

Važno je naglasiti da genetički dokazi ukazuju na razmenu gena u oba smera. Ranije analize neandertalskog Y hromozoma pokazale su da su i Homo sapiens muškarci ostavili genetički trag u neandertalskim populacijama. Međutim, dugoročni efekat na savremeni ljudski genom očigledno je bio asimetričan.

• Hibrid ljudi i neandertalaca – Dečak iz Lapeda otkriva nove tajne
• Neandertalci i ljudi pravili su bebe pre 47.000 godina
• Izumiranje neandertalaca je možda posledica seksa sa Homo sapiensom

Ova neravnomernost mogla bi da odražava društvenu strukturu, obrasce kretanja ili kulturne norme unutar zajednica. Da li su žene češće (nasilno?) prelazile iz jedne grupe u drugu? Da li su društvene hijerarhije uticale na izbor partnera? To su pitanja na koja genetika tek počinje da daje okvirne odgovore, ali konačne interpretacije zahtevaju oprez.

Susreti između neandertalaca i ranih ljudi nisu bili izolovani incidenti. Oni su se odvijali u više talasa, nakon što su se njihovi zajednički preci razdvojili pre oko 600.000 godina. Rezultat tih kontakata nije samo mali procenat „arhaične“ DNK u našem genomu, već i suptilan zapis društvenih interakcija, sačuvan u strukturi naših hromozoma.

Drugim rečima, priča o neandertalskim „pustinjama“ na X hromozomu nije samo genetička zagonetka. To je trag o tome kako su drevne zajednice stupale u kontakt, kako su formirale veze i kako su ti odnosi, kroz generacije, oblikovali biološko nasleđe današnjeg čovečanstva.

Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Science.