Najstarije zlato čovečanstva pronađeno je na 6.500 godina staroj nekropoli u Varni. Posebno se ističe jedan grob muškarca u kome je pronađeno preko 3 kg zlata.

Na eneolitskoj nekropoli pronađeno je 3.000 zlatnih predmeta, ukupne težine preko šest kilograma. Samo u grobu 43 je pronađeno preko 3 kg zlata, zbog čega se smatra da je tu sahranjen jedan od prvih vladara u istoriji. Prema istraživačima, u tom grobu je pronađeno više zlata nego u celom ostatku sveta u tom periodu.

 Nekropola iz eneolita u Varni

Otkriće čuvene eneolitske nekropole Varna I desilo se slučajno 1972. godine tokom iskopavanja zapadne industrijske zone u obalnom delu grada Varne u Bugarskoj. Iste te godine, započeta su i arheološka iskopavanja pod vođstvom Ivana Ivanova koja su trajala do 1991. godine. Interesovanje za ovo jedinstveno mesto sahranjivanja pojavilo se zbog obilja i raznolikosti grobnih nalaza. Posebno zbog zlatnih predmeta, kojih je bilo preko 3000, a čija ukupna težina prelazi šest kilograma. Ovo zlato se često i sa razlogom naziva prvim zlatom čovečanstva.

Arheološka istraživanja u Varni su obavljena tokom 20 godina (1972–1991) pod rukovodstvom arheologa Ivana Ivanova. Na istraženoj površini od 7.500 kvadratnih metara otkrivena je nekropola sa 310 grobova iz poznog eneolita (bakarno doba) i najstariji predmeti od zlata ukupne težine 6 kg. Na tom prostoru pronađeni su i nalazi iz drugih epoha: sedam otpadnih jama iz ranog bronzanog doba, jedna rimska otpadna jama i drugi izolovani nalazi. Prema analizama radioaktivnog ugljenika C14, pozno eneolitska nekropola Varna I bila je u upotrebi između 4590. i 4330. godine pre nove ere.

Sahranjivanje na nekropoli u Varni

Pogrebna praksa na nekropoli u Varni uključivala je polaganje tela pokojnika u pravougaone rake (2 x 1 m). Tokom eneolita, preovladavalo je sahranjivanje pokojnika u zgrčenom, fetus položaju sa rukama sklopljenim u laktovima, dok su šake bile položene na gornji deo grudnog koša. Naime, ovakav način sahranjivanja ovde je bio rezervisan za žene. Dok su muškarci sahranjivani u ispruženom položaju na leđima. U oba slučaja, glava je bila orijentisana prema severu ili severoistoku.

Iskopavanje nekropole donelo je obilje bogatih nalaza. U 80% grobova pronađene su keramičke posude ukrašene grafitima, crvenom bojom i urezima. Posebno se izdvaja velika posuda sa poklopcem iz groba br. 4 koja je bila obojena zlatom, a čitava površina tretirana svetlim grafitom. Smatra se remek-delom umetnosti izrađenim od gline.

Takođe, u grobovima su pronađeni kremen, bakarne alatke i oružje, kao i predmeti od životinjskih kostiju i rogova. Značajan broj grobova sadrži ukrase, najčešće perle nelokalne proizvodnje, kao što su minerali malahit, lignit, kaolin, te Spondylus i Dentallium školjke, egejskog porekla. Sve perle, bez obzira na materijal od kojeg su napravljene (zlato, minerali ili morske školjke), težile su jednako. Ovo znači da su stanovnici Varne imali standardizovane težine. Samo u pet grobova nije bilo grobnih nalaza.

Simbolične sahrane bez pokojnika

Posebno je interesantno otkriće 47 “simboličnih sahrana”. U tim grobovima ili kenotafima nedostaju posmrtni ostaci. Ali su pronađeni grobni prilozi postavljeni u “anatomskom položaju” kako bi ih osoba nosila, simbolizujući prisustvo tela pokojnika. Dno grobnih raka kenotafa bilo je prekriveno organskom materijom, krznom, tkaninom ili asurom ukrašenom crvenom bojom. Ovi grobovi se izdvajaju po bogatstvu nalaza i spadaju u najbogatije.

Tri “simbolična groba” br. 2, 3 i 15 su od posebnog interesa. Sadržali su izvajane maske za lice od nepečene gline u punoj veličini, na mestu gde bi bila glava, kao i druge predmete od zlata, kaolina, bakra i slično. Maske su imale okrugle zlatne pločice za oči, tanku zlatnu traku za usta i glavice malih zlatnih eksera za zube. Uši su bile probušene za minđuše od zlatne žice, a na čelu je bila mala zlatna dijadema traka. Grobni nalazi iz ovih grobova ukazuju da su pripadali ženama.

Od ostalih grobova, posebno se izdvajaju tri bogata groba 1, 4 i 36, identifikovana kao muški grobovi. Svaki od njih sadržao je zlatne predmete težine oko 1 kg, bakrene i uvozne predmete.

Visok društveni status i moć ogleda se u pogrebnoj praksi

Nejednaka raspodela grobnih nalaza, posebno zlatnih predmeta, često je ocenjivana kao pokazatelj hijerarhijske strukture društva. Visoki društveni status i moć u zajednicama kasnog bakarnog doba, koje su naseljavale region Varne, zasnivali su se na kontroli vodećih članova društva. Njihova kontrola obuhvatala je ne samo spoljnu trgovinu i razmenu odnosa i ideja, već i lokalnu distribuciju robe. Važno je istaći da su bogati grobovi, pored brojnih ukrasa, sadržali i različito oružje poput lukova, strela, kopalja i borbenih sekira, što je direktan dokaz veze između moći i vojnog vođstva.

Postavlja se pitanje ko je mogao da ostvari visoke društvene privilegije unutar ovih zajednica i ko su bili bogato sahranjeni ljudi iz Varne? Često se pretpostavljalo da su to bili zanatlije, metalurzi, jer je alat bio deo njihovog grobnog inventara. Zanatlije ili metalurzi su se smatrali ključnim za postizanje visokog društvenog ranga.

Međutim, gotovo sve bogate sahrane u Varni pripadaju grupi “simboličnih grobova” bez skeletnih ostataka, osim jedne sahrane, što otežava zaključke o identitetu i društvenoj reputaciji osobe. Ipak, jedan primer izdvaja se po visokom društvenom statusu, a to je bogata sahrana starijeg muškarca u grobu br. 43.

Prvi grob vladara

Muškarac sahranjen u grobu br. 43 izdvaja se po velikom i bogatom grobnom inventaru od zlata, težine preko 3 kg. Njegova desna ruka držala je skiptar-kamenu sekiru, čija je osovina bila obložena zlatom. Skiptar je simbol visokog statusa i moći. Očigledno, skiptar pripada poglavici ove zajednice, osobi koja je imala religioznu i vojnu moć. Glavu mu je krasila zlatna dijadema sa 10 velikih okruglih aplikacija, 16 minđuša u ušima i osam petlji zlatnih perli oko vrata.

Preko ramena je imao zlatni umetnuti luk i tobolac za strele. Nosio je četiri velike zlatne narukvice ukupne težine veće od 0,5 kg i narukvicu od Spondylus školjke na levoj ruci. Gornji deo odeće bio je izvezen mnogim zlatnim aplikacijama. Na grudima je imao zlatnu prsnu pločicu, a na nogama okrugle zlatne pločice za kolena i zlatni falus između butina. Pored zlatnih predmeta, pronađene su dve bakarne ćekić-sekire, dva vrha koplja i tri kremena sečiva, koji su takođe oznaka visokog društvenog statusa.

Antropološka analiza skeleta iz groba br. 43

Prema novijim analizama, utvrđeno je da je u trenutku smrti imao između 50 i 65 godina. Njegova ishrana bazirala se na proteinima, što se može smatrati znakom višeg društvenog statusa. Antropološka analiza skeleta pokazala je osteoartritične promene na vratnim pršljenovima, kostima ruku, stopala i čučeće fasete koje ukazuju da je radio u čučećem položaju.

Snažni mišići donje ruke čak ukazuju na kontinuirani rad. Štaviše, oni nagoveštavaju neku vrstu posla koji svoju moć dobija iz ruke, na primer obrada mekih metala poput bakra ili zlata. Rezultati analize podržavaju raniju hipotezu da su zanatlije posedovale visok društveni status.

Znakovi prestiža i autoriteta

Međutim, jasno je da ovo nije bilo njegovo jedino zanimanje. Izraženi mišići nogu i osteoartritične promene na zglobovima ukazuju na to da je mogao prelaziti velike razdaljine, verovatno tokom trgovinskih aktivnosti. Ali se takođe možda bavio lovom ili borilačkim veštinama. Oružje koje je pronađeno s njim podržava ovu pretpostavku.

Sve ovo ukazuje na to da je muškarac sahranjen u ovom grobu bio osoba od velikog prestiža i uticaja, sa velikim autoritetom i bogatstvom. Visok društveni status mogao je da stekne rođenjem ili tokom života.

Pretpostavlja se da bi ovo mogla biti sahrana jednog od prvih vladara u istoriji, koji je živeo i vladao sredinom 5. milenijuma. Zato se ovaj grob naziva „kraljevskim“.

Zabranjeno preuzimanje teksta bez kontaktiranja autora (pročitajte: pravila korišćenja).