Dokazi iz pećine Ferasi u Francuskoj ukazuju na razvijene pogrebne prakse pre oko 40.000 godina kod neandertalaca.

Jedno od najznačajnijih nalazišta neandertalaca u Evropi, La Ferrassie, ponovo je u centru pažnje naučne javnosti. Nova istraživanja sugerišu da su neki od poslednjih neandertalaca koji su živeli pre oko 40.000 godina svoje mrtve sahranjivali namerno, uz jasno definisane obrasce. Rad je objavljen u časopisu Journal of Archaeological Sciences.

Na ovom lokalitetu, otkrivenom još 1909. godine, pronađeni su ostaci najmanje osam neandertalaca od beba do odraslih jedinki. Posebnu pažnju naučnika privukao je skelet dvogodišnjeg deteta, poznat kao La Ferrassie 8, za koji danas postoji snažan konsenzus da je pažljivo položen u iskopanu jamu, sa glavom okrenutom ka istoku i karlicom ka zapadu.

• Ovaj neandertalac je bio slep, gluv i hrom, ali je živeo decenijama
• Da li su se neandertalci sahranjivali sa cvećem ili su pčele krive za to?
• Zapečaćen u vremenu – Neandertalac iz Altamure ne može da se iskopa

Slična orijentacija primećena je i kod drugih individua sa lokaliteta, što dodatno otvara pitanje da li je reč o ustaljenom pogrebnom običaju, a ne o slučajnom rasporedu kostiju usled prirodnih procesa.

Noviji datumi donose i nova saznanja

Jedan od ključnih problema u tumačenju ovog lokaliteta bila je neprecizna starost pojedinih nalaza. Skelet odraslog muškarca, poznat kao La Ferrassie 1, ranije je okvirno datovan između 32.000 i 52.000 godina.

Kako bi precizirali ovu hronologiju, istraživači su analizirali životinjske kosti pronađene u istom sloju, koje se danas čuvaju u Musée de l’Homme u Parizu. Rezultati radiokarbonskog datiranja pokazali su da ovi ostaci potiču iz perioda između 42.610 i 39.830 godina.

An unexpected date for a new Neandertal from La Ferrassie!
New open access article: https://t.co/Gf2mhoSegp pic.twitter.com/p6QeCZjSOd

— PaleoAnthropology (@Qafzeh) April 3, 2026

Ovi podaci ukazuju da su La Ferrassie 1 i dete La Ferrassie 8 živeli u isto vreme, što znači da su pripadali istoj kulturnoj tradiciji i verovatno delili slične pogrebne prakse.

Kraj neandertalaca

Ovi nalazi povezuju se sa tzv. Šatelperon industrijom kamenih alatki. Reč je arheološkoj kulturi karakterističnoj za zapadnu Evropu u periodu između 45.000 i 40.000 godina. Ova kultura se isključivo vezuje za neandertalce i predstavlja poslednju fazu njihovog postojanja pre izumiranja.

Zanimljivo je da upravo u kontekstu ove kulture nalazimo najuverljivije dokaze o namernim sahranama u Evropi. Ipak, najraniji tragovi ovakvog ponašanja potiču sa Bliskog istoka, gde su neandertalci možda počeli da sahranjuju svoje mrtve još pre više od 100.000 godina.

La Ferrassie 1 – najbolje očuvan skelet neandertalca

Među najpoznatijim nalazima sa lokaliteta izdvaja se neandertalac sa oznakom La Ferrassie 1. On je poseban zato što se radi o gotovo kompletnom skeletu odraslog muškarca i jedan je od najbolje očuvanih neandertalaca ikada pronađenih.

Njegova lobanja pokazuje tipične neandertalske karakteristike: nisko i zakošeno čelo, kao i izrazito veliku nosnu šupljinu. Zubi su snažno istrošeni, što ukazuje da je reč o starijoj osobi, verovatno starijoj od 50 godina.

Posebno su zanimljivi prednji zubi, koji pokazuju neobičan obrazac trošenja. Jedna od hipoteza sugeriše da ih je koristio kao „alat“, verovatno za pridržavanje materijala poput kože dok ju je obrađivao kamenim alatkama. Ova praksa, iako i dalje predmet rasprave, ukazuje na kompleksno i prilagodljivo ponašanje.

Od „pogrbavljenih stvorenja” do modernih ljudi

Analiza kostiju nogu i stopala La Ferrassie 1 pokazala je da su neandertalci hodali uspravno i na način veoma sličan savremenim ljudima. Ovi nalazi su imali ključnu ulogu u pobijanju ranijih teorija francuskog paleontologa Pierre Marcellin Boule, koji je neandertalce prikazivao kao pogurena i primitivna bića.

Pored toga, skelet otkriva i brojne zdravstvene probleme: prelom ključne kosti, artritis kičme i blagu skoliozu, kao i respiratorne tegobe. Uprkos svemu, ova osoba je doživela duboku starost za svoje vreme, što može ukazivati i na brigu zajednice.

Iako još uvek nije moguće sa apsolutnom sigurnošću tvrditi da su svi neandertalci sa lokaliteta La Ferrassie bili namerno sahranjeni, novi rezultati značajno jačaju ovu hipotezu. Čini se da su neandertalci u svojim poslednjim milenijumima razvili složen odnos prema smrti, koji uključuje ritualizovano polaganje pokojnika.