Na neolitskim lokalitetima Belovode i Pločnik u Srbiji sačuvani su najstariji poznati tragovi prerade bakra, koji svedoče o razvijenoj metalurškoj praksi vinčanskih zajednica već početkom 5. milenijuma pre nove ere.

Belovode i Pločnik, lokaliteti vinčanske kulture u istočnoj i južnoj Srbiji, već decenijama privlače pažnju akademske javnosti zahvaljujući nalazima koji potvrđuju postojanje metalurških aktivnosti u okviru ove kulture. Ovi nalazi obuhvataju sve faze tehnološkog procesa: od prikupljanja bakarnih minerala, preko ostataka topljenja i nusproizvoda procesa, do izrade i dorade gotovih metalnih predmeta.

• Rudari iz senke: Praistorijski rudnik bakra kod Priboja razbija mit o kolapsu metalurgije
• Bakarni artefakti otkrivaju trgovinske veze u neolitu između Severne Evrope i južne Skandinavije sa teritorijom današnje Srbije
• Vinčanska figurina stara oko 6500 godina iz Pločnika

Istraživanja sprovedena na ova dva lokaliteta potvrđuju da su vinčanske zajednice sa početka 5. milenijuma pre nove ere učestvovale u jednim od najranijih pouzdano dokumentovanih procesa prerade bakra u Evropi. Analiza ukupno 48 uzoraka omogućila je detaljniji uvid u tehnološki niz, počev od mineralne sirovine pa sve do metalnih artefakata, i pokazala da se ne radi o izolovanim pokušajima, već o dobro uspostavljenoj praksi. Rad je objavljen u časopisu Starinar.

Od Vasićevih zapažanja do savremenih interpretacija

Još početkom 20. veka, Miloje Vasić je u svojim terenskim dnevnicima sa iskopavanja Vinče beležio nalaze koje je opisivao kao „zeleni oksid“, „zelena fajansa“, „zeleni kamen“, „zeleni pigment“, „zelenkasta zgura“, ali i „plavo obojeno staklo“ i „plavi pigment“. Danas je jasno da se u najvećem broju slučajeva radi o malahitu i azuritu.

Ovi materijali javljaju se na svim dubinama kulturnog sloja Vinče i, zajedno sa ostalim elementima materijalne kulture, pokazuju izuzetnu stabilnost tokom čitavog trajanja naselja. Iako je Vasić ove nalaze povezivao sa korišćenjem bakra i bronze, pa čak i sa zagrevanjem metala i postojanjem metalurških peći, u svojim kasnijim publikacijama nije im pridavao veći značaj.

Tek gotovo sto godina kasnije, zahvaljujući novim istraživanjima širom prostora vinčanske kulture, postalo je moguće jasno sagledati značaj ovih ranih zapažanja. Danas postoji niz čvrstih i višestruko potvrđenih dokaza da su bakarni minerali i rude u neolitu Balkana sistematski eksploatisani, obrađivani i korišćeni u velikim količinama.

Materijalni tragovi vinčanske metalurgije

Ovi dokazi obuhvataju grumene i obrađene komade malahita i azurita, neolitske rudnike i mesta eksploatacije bakra nedvosmisleno povezana sa vinčanskim zajednicama. Kao i sporadične, ali izuzetno važne nalaze zgure, lončića za topljenje i keramičkih kalupa, koji ukazuju na topljenje i oblikovanje metala. Posebno su značajni bakarni predmeti pronađeni na više lokaliteta vinčanske kulture, koji govore o njihovoj širokoj i ustaljenoj upotrebi.

Zajedno, ovi nalazi jasno pokazuju da metalurgija u okviru vinčanske kulture nije bila marginalna ili isključivo eksperimentalna aktivnost, već integralni deo materijalne i tehnološke prakse.

Belovode i Pločnik – dva lica iste tehnologije

Poseban značaj u razumevanju vinčanske metalurgije imaju lokaliteti Belovode i Pločnik, koji zajedno omogućavaju rekonstrukciju gotovo celokupnog metalurškog lanca proizvodnje.

Na Belovodu su zabeleženi najraniji sigurni dokazi ekstraktivne metalurgije bakra, uključujući delove zgure, i sitne zelenkaste fragmente karakteristične za proces ispitivanja i topljenja manganom obogaćenih bakarnih ruda. Najraniji stratigrafski dokazi za topljenje datuju oko 5000. godine pre n. e., što Belovode svrstava među najranije pouzdano datovane lokalitete sa dokazima primarne proizvodnje metala u Evropi. Posebno je značajan fragment zgure sa visokim sadržajem olova, koji ukazuje na eksperimentisanje sa različitim vrstama ruda i ispitivanje njihovih tehnoloških svojstava.

Pločnik, sa druge strane, pruža sliku mesta gde je metal dalje obrađivan i oblikovan. Ovde su zabeleženi dokazi radionica za preradu i doradu metala, veliki broj gotovih predmeta, kao i tragovi „hladne“ obrade, naročito u proizvodnji malahitnih perli. Radionica iz sonde 20 sadržala je uzorke savijenog bakarnog lima, fragmentovane alatke i nakit, kao i gotove metalne alate, što ukazuje da je u ovom prostoru najverovatnije vršena obrada metala. Poseban značaj ima nalaz bakarnog lima izrađenog od metala dobijenog topljenjem kompleksne rude bakra i kalaja, a ne namernim legiranjem ova dva metala. Ovaj izuzetan nalaz trenutno predstavlja najstariji poznati primer takve tehnologije u svetu.

Metalurški lanac operacija dokumentovan na lokalitetima Belovode i Pločnik pokazuje se kao međusobno komplementaran: dok se na Belovodama vršila ekstrakcija metala, na Pločniku je metal dalje obrađivan i oblikovan.

Vinčanski metalurzi – pioniri i inovatori

Vinčanske zajednice danas se smatraju najranijim poznatim proizvođačima bakra iz rude u Evropi, ali njihova dostignuća treba posmatrati u širem okviru tehnoloških inovacija 5. milenijuma pre nove ere. Na istočnom Balkanu u tom periodu pojavljuju se bogati zlatni grobni nalazi, među najstarijima na svetu, dok se u južnim delovima Balkana krajem 6. i početkom 5. milenijuma pre n. e. razvija i prerada srebra.

Ovakav razvoj bio je moguć zahvaljujući već postojećim piro-tehnološkim znanjima neolitskih zajednica, uključujući kontrolu vatre i pečenje keramike na visokim temperaturama. Dodatno, činjenica da se bakar, zlato i srebro u prirodi javljaju i u elementarnom obliku omogućila je prve eksperimente, dok su slične temperature topljenja bakra i zlata olakšale prenos i prilagođavanje tehnoloških postupaka.

Izvori: Vreme i Starinar LXIV