Arheolozi su otkrili misteriozno kamenje staro 12.000 godina koje bi moglo biti najstarija tehnologija točkova na svetu.

Rane ljudske kulture su verovatno koristile perforirano kamenje za vreteno kako bi preli vlakna u predivo. Ovo kamenje može biti rana inovacija tehnologije rotacije točkova.

Na nalazištu Nahal-Ein Gev II na severu Izraela pronađeni su perforirani kamenčići za vreteno, za šta arheolozi veruju da predstavlja ključnu prekretnicu u razvoju rotacionih alata uključujući točkove.  

Studija je objavljena u časopisu PLOS ONE.

Predmeti u obliku malih krofni povezani sa štapom, formiraju točak i osovinu. Oni su ključni pronalazak koji je pokrenuo tehnološki razvoj i obično se povezuje sa kolima iz bronzanog doba.

Perforirano kamenje su bili diskovi za vreteno i omogućavali su vretenu da se rotira brže i duže i tako efikasno skupi vlakna, poput vune ili lana u predivo.

Ova kolekcija perforiranih kamenje bi predstavljala veoma rani primer upotrebe rotacije pomoću alata u obliku točka. Drevni ljudi su možda utrli put kasnijim rotacionim tehnologijama, kao što su grnčarski točak i točak kola, koji su bili vitalni za razvoj ranih ljudskih civilizacija.

Iako je tačno poreklo točka nepoznato, a od nedavno se veruje da je točak nastao u Karpatima za potrebe rudara, perforirano kamenje predstavlja točkove po obliku i funkciji – okrugli objekat sa rupom u centru povezan sa rotirajućom osovinom.

„Najvažniji aspekt studije je kako nam savremena tehnologija omogućava da duboko uđemo u dodirivanje otisaka prstiju praistorijskog zanatlije, zatim naučimo nešto novo o njima i njihovoj inovativnosti, a u isto vreme i o našoj modernoj tehnologiji i kako smo povezani“, zaključuju autori.