Naučnici su predstavili lice najmlađe osobe – dečaka, čija je lobanja uzidana u Ćele-kulu.

Na jučerašnjoj konferenciji TEDxMedijana 2026. u Nišu predstavljeno je digitalno rekonstruisano lice dečaka starog oko 11 godina, čija je lobanja uzidana u Ćele-kulu. Njegova priča jedan je od najpotresnijih nalaza antropološkog istraživanja ovog jedinstvenog spomenika.

Vodeća naučnica projekta „Novo lice Ćele-kule“, dr Nataše Šarkić, javnosti je prvi put predstavila digitalno rekonstruisano lice jednog od najmlađih stradalnika čija se lobanja danas nalazi u Ćele-kule.

Reč je o dečaku koji je, prema antropološkoj analizi, imao oko 11 godina u trenutku smrti. Njegova lobanja je deo kolekcije od 58 sazidanih lobanja, zajedno sa još jednom za koju se pretpostavlja da je pripadala Stevanu Sinđeliću.

Digitalnu rekonstrukciju lica uradio je prof. Fabio Kavali, dok je finalni izgled lica realizovao Euclidean Studios.

Dečak čija je smrt ostavila trag na lobanji

Antropološka analiza lobanja iz Ćele-kule pokazala je da je u 78 odsto slučajeva bilo moguće odrediti pol, a sve analizirane lobanje u tom uzorku pripadale su muškarcima. Procenjena starost stradalih kretala se od 11 do više od 50 godina. Među njima se izdvaja upravo najmlađa žrtva.

Na njegovoj lobanji utvrđena je teška povreda nastala udarcem tupim predmetom u predelu čela sa visine. Prema antropološkoj analizi, reč je o povredi koja je bila smrtonosna.

Tako nam kost, više od dva veka kasnije, svedoči o poslednjim trenucima života jednog deteta.

Rekonstrukcija lica starog 2 veka

Njegovo lice koje danas vidimo nije fotografski prikaz niti predstavlja apsolutno tačan prikaz njegovog izgleda. Ono je rezultat forenzičke i digitalne rekonstrukcije, zasnovane na očuvanim strukturama lobanje. Upravo zbog toga stepen pouzdanosti rekonstrukcije zavisi i od očuvanosti same lobanje.

Kako je dr Nataša Šarkić ranije objasnila za „Sve o arheologiji“, rekonstrukcija je moguća i kada nedostaje deo lobanje, poput dela očne duplje ili brade, ali je u takvim slučajevima manje verodostojna. Zbog toga će biti važno jasno prikazati razliku između potpuno očuvanih lobanja i onih kod kojih rekonstrukcija ima veći stepen približnosti.

Šta nam lobanje govore o ljudima iz Ćele-kule?

Na lobanjama su zabeležene i promene koje mogu da pruže uvid u zdravlje i životne uslove ljudi čiji su ostaci ugrađeni u spomenik.

Na 29 odsto lobanja uočena je cribra orbitalia – promene na krovu očnih duplji koje se smatraju nespecifičnim markerom fiziološkog stresa, posebno tokom detinjstva. Ovakve promene mogu biti povezane sa različitim faktorima, među kojima su neuhranjenost, parazitske infekcije ili teške bolesti, ali njihova etiologija nije u potpunosti razjašnjena.

• „Lica sa Ćele-kule“ konačno progovaraju: predstavljene prve rekonstrukcije ustanika (VIDEO)
• Fenomenalni rezultati analiza lobanja sa Ćele-kule prezentovani u Nišu

Na 17 odsto lobanja zabeležen je i metopizam, odnosno perzistentni metopički šav. Reč je o epigenetskoj varijaciji koja sama po sebi ne dokazuje srodstvo, ali njena učestalost u određenom uzorku može biti jedan od pokazatelja koji se razmatraju prilikom proučavanja bioloških odnosa među pojedincima.

Zabeleženi su i tragovi povreda.

Od ukupno 58 očuvanih lobanja, antropološkom analizom su identifikovane četiri povrede nastale za života, dve dekapitacije, jedan udarac oštrim predmetom, verovatno mačem, kao i jedan udarac tupim predmetom u predelu čela – upravo onaj koji je zabeležen kod dečaka. Lobanje ne potvrđuju sve istorijske zapise, posebno onaj deo o postupanju prema srpskim vojnicima nakon bitke.

U istorijskim izvorima navodi se da su vojnicima koža sa glave bila odrana, a da su im uši i nosevi bili odsecani. Međutim, antropološka analiza nije pokazala da se to dogodilo. Barem, ne kada su u pitanju sačuvane lobanje ovih muškaraca.

Pročitajte i ostale objave o ovom projektu klikom na Ćele-kula