Posle više od godinu dana od spektakularne krađe u Muzeju Drents u Asenu, nađeni su zlatni šlem iz Kocofeneštija i dve od tri ukradene zlatne narukvice.

Iz muzeja je saopšteno da su artefakti sada u bezbednim rukama i da će biti vraćeni u Rumuniju, u Nacionalni istorijski muzej u Bukureštu. Krađa se dogodila u noći između 24. i 25. januara 2025. godine, kada su lopovi eksplozivom provalili u muzej i odneli četiri dragocenosti na pozajmici iz Rumunije. Lopovi upali u muzej i ukrali vrhunske zlatne predmete

Direktor muzeja, Robert van Langh, poručio je da su on i njegovi saradnici duboko odahnuli nakon vesti o pronalasku predmeta, naglašavajući da je reč o velikom olakšanju i za rumunsku javnost i za muzejsku struku. Prema njegovim rečima, sada sledi dokumentovanje oštećenja i organizovanje bezbednog povratka u Rumuniju, dok se sudski postupak protiv osumnjičenih nastavlja.

Tokom pljačke ukradeni su šlem i tri zlatne narukvice, a prema poslednjim informacijama, dve narukvice su vraćene, dok je jedna i dalje nestala. Holandske i rumunske vlasti, uz podršku međunarodnih institucija, mesecima su radile na rasvetljavanju slučaja.

O zlatnom šlemu

Zlatni šlem iz Kocofeneštija predstavlja jedno od najreprezentativnijih dela geto-dačke (trakijske) metalurgije iz kasnog gvozdenog doba, datovan u drugu polovinu 5. veka pre nove ere. Izrađen je od elektruma – prirodne legure zlata i srebra i težak je oko jednog kilograma, što dodatno potvrđuje njegovu prestižnu, a ne isključivo funkcionalnu ulogu. Nije reč o običnoj ratnoj opremi, već o luksuznom predmetu koji je najverovatnije pripadao lokalnom vladaru ili visokom pripadniku elite.

Šlem je bogato dekorisan u prepoznatljivom stilu geto-dačkih radionica. Dominiraju reljefni motivi spirala, rozeta, traka i geometrijskih ornamenata, izvedeni sa izuzetnom preciznošću. Posebno se ističu narativne scene na donjoj zoni, koje verovatno prikazuju rituale, mitološke prizore ili simboličke predstave moći i zaštite, iako njihovo tačno značenje nije u potpunosti razjašnjeno.

Najupadljiviji i najpoznatiji detalj nalaze se na prednjem delu šlema, a to je par velikih, stilizovanih očiju. Ovi motivi imaju apotropejsku funkciju, odnosno verovalo se da štite nosioca od zlih sila, nesreće i urokljivog pogleda. U tom smislu, šlem nije bio samo znak statusa, već i svojevrsni zaštitni predmet, koji je trebalo da „uzvrati pogled“ svakome ko bi pokušao da nanese zlo njegovom vlasniku.

Kako je došlo do otkrića šlema?

Zanimljiva je i njegova moderna istorija. Šlem je 1926. godine slučajno pronašao dečak Trajan Simion dok je čuvao ovce u selu Poiana Kocofenešti u Rumuniji. Pre nego što je prepoznat njegov značaj, korišćen je kao igračka, pa čak i kao posuda u domaćinstvu, što je dovelo do manjih oštećenja i odvajanja pojedinih delova. Uprkos tome, sačuvan je u izuzetno dobrom stanju.

Arheološka istraživanja pokazala su da šlem nije pronađen u grobu ili riznici, već kao izolovan nalaz u okviru naselja, što dodatno komplikuje njegovo tumačenje. Ipak, stručnjaci se slažu da je reč o vrhunskom primerku trakijske umetnosti, koji svedoči o visokom nivou zanatske veštine i kompleksnim verovanjima zajednica koje su ga stvorile.