Rezultati iz klisure Juukan pokazuju da je 47.000 godina istorije Aboridžina uništeno u rudarskoj eksploziji kompanije Rio Tinto.

U maju 2020. godine, kao deo zakonski dozvoljenog proširenja rudnika gvožđe, Rio Tinto je uništio drevno sklonište Aboridžina u klisuri Juukan u zemlji Puutu Kunti Kurrama u regionu Pilbara u zapadnoj Australiji.

Dizanje u vazduh skloništa izazvalo je globalno negodovanje. Detaljna studija otkriva da je nalazište značajnije nego što mu se tada pridavao značaj.

Prva arheološka iskopavanja započeta su 2014. godine na skloništu poznatom kao Juukan 2. Arheolozi su pronašli dokaze da su Aboridžini prvi put koristili Juukan 2 pre oko 47.000 godina. Pećina je bila upotrebi do pre nekoliko decenija, dok 2020. godine nije u potpunosti uništena.

Rio Tinto uništio 47.000 godina staro nalazište

U pećini se nalazilo na hiljade značajnih predmeta, uključujući drevnu pletenicu ljudske kose, alati i drugi artefakti, kao i ostaci životinja. Rezultati iskopavanja doveli su do pokušaja u poslednjem trenutku da se zaustavi uništavanje lokaliteta, ali bezsupešno.

„Nikada nećemo saznati koja su blaga preostala da se pronađu u skloništu, ali proučavanje prethodno iskopanih predmeta može nam nešto otkriti“, napisali su arheolozi.

Još 2013. godine odobreno je rudarskoj kompaniji Rio Tinto da uništi klisuru Juukan kako bi se domogli ogromnih resursa gvozdene rude na visoravni Hamersli. Sledeće godine otkriveno je da dva skloništa u klisuri, poznata kao Juukan 1 i 2, sadrže dokaze o drevnim ljudima koji su tu živeli pre 46.000 godina, ali i kasnije. Pećine sadrže hiljade artefakata iz poslednjih 28.000 godina, kada je lokacija bila češće u upotrebi.

Uprkos otkrićima, ni zakonodavstvo zapadne Australije ni čtave države, nije sprečilo uništavanje. Rio Tinto nije hteo da propusti priliku i razneo je klisuru u maju 2020. godine.

U međuvremenu, arheolozi su nastavili da analiziraju prethodno prikupljene predmete, što je dovelo do nove publikacije koja pokazuje koliko je Juukan 2 bogat. Rezultati istraživanja objavljeni su u Quaternary Science Reviews.

Aboridžini su pre 47.000 godina bili u klisuri

Analize pomeraju datume kada su ljudi prvi put posetili Juukan 2 za hiljadu godina unazad i pružaju mnogo više detalja o životima ljudi koji su ga koristili u to vreme.

„Nije iznenađujuće da je pećina korišćena samo povremeno, s obzirom na to koliko je okruženje bilo teško tokom ledenog doba. Pilbara je danas teško mesto za život, jer je veoma vruća i suva“, napisali su autori.

„Pre 15.000 godina dugo nije bilo sezonskog monsuna, zbog čega je voda bila mnogo manja. Činjenica da je lokalitet u to vreme uopšte bio naselje svedoči o mogućnostima preživljavanja stanovnika“, kažu autori,

Više od 7.000 kamenih artefakata pronađeno je na lokaciji, jednom od najvećih skupova u Australiji, i oni pružaju hronologiju promene upotrebe alata tokom vremena. Identifikovan je još veći broj kostiju vrsta plena, uglavnom malih sisara. Kljunasti ježevi ili bodljikavi mravojedi, sisari koji ležu jaja, su bili najzastupljenije vrste. Iako se veoma retko pronalaze na drugim arheološkim nalazištima u Australiji. Bogati zapisi polena otkrivaju kako se klima menjala.

Kako bi otkrili da li je nešto preživelo eksploziju, pod vođstvom tradicionalnih vlasnika 2022. godine započeto je istraživanje. Međutim, rezultati će biti predstavljeni u narednom radu.

Šta je toliko značajno u vezi sa Juukanom?

Klisura Juukan je dobila ime po pretku Puutu Kunti Kurrame. Izuzetno je značajan i iz kulturnih i iz naučnih razloga.

Za Puutu Kunti Kurramu, Juukan je duhovno mesto koje sadrži duboke dokaze o njihovom prisustvu i povezanosti sa pejzažom u njihovoj tradicionalnoj zemlji.

U smislu naučnog značaja Juukan 2, lokalitet je jedna od najstarijih poznatih naselja Aboridžina u Australiji. Iako je utvrđeno da su neka mesta starija, kao što je Madjedbebe u Kakaduu na severnoj teritoriji i na obali zapadne Australije, postoji samo nekoliko mesta nalazišta kao Juukan u unutrašnjosti Australije.

Juukan je danas udaljen oko 500 kilometara od obale. Sve do pre otprilike 10.000 godina, kada je nivo mora porastao, bio je skoro 1.000 kilometara u unutrašnjosti.

Što znači da su ljudi koji žive oko Juukana bili sposobni za život u pustinji. To pokazuje i činjenica da su pećinu mogli da koriste i tokom poslednjeg ledenog doba (od pre oko 28.000 do 18.000 godina). Arheolozi su pronašli vrlo malo direktnih dokaza iz ovog perioda na bilo kom drugom lokalitetu.

Često se samo nekoliko artefakata smatra dovoljnim dokazom da se pokaže da su ljudi koristili arheološko nalazište. Međutim, u Juukanu 2 pronađeno je hiljade artefakata. Jedan od zanimljivih saznanja jeste smola iz spinifek trave, koja je verovatno korišćena lepak za pričvršćivanje alata ili oružja.

DNK analiza iz ostataka pletenice ljudske kose pokazuje da su da su ljudi koji su koristili ovo mesto pre 3.500 godina bili blisko povezani sa narodima Puutu Kunti Kurrama i Pinikura koji trenutno žive u ovoj oblasti. Oni su bili deo tima koji je iskopavao Juukan 2.

Arheolozi su  pronašli i koštani vrh napravljen od kengurove potkolenice stare oko 30.000 godina sa okerom na kraju. Ne znaju njegovu nameni, ali oker može ukazivati na ritualnu funkciju.

---

Izvori: The Conversation i Iflscience