Dugo se verovalo da je kraljica Hatšepsut izbrisana iz istorije zbog lične osvete njenog naslednika Tutmesa III. Njen lik bio je simbol damnatio memoriae – pokušaja da se izbriše nečije postojanje.

Međutim, novo istraživanje objavljeno u prestižnom časopisu Antiquity preispituje ovu tvrdnju i predlaže drugačiju interpretaciju. Pretpostavlja se da tretman Hatšepsutinih skulptura nije bio toliko izuzetan koliko se ranije mislilo, i da su one uništavane u skladu sa ritualnom praksom poznatom kao „defuzija“ -simbolička deaktivacija moći statue, a ne iz lične osvete.

Nisu statue kraljice Hatšepsut namerno uništene

Studiju je sproveo istraživač Džun Ji Vong sa Univerziteta u Torontu, koji je analizirao do sada neobjavljene beleške, crteže i fotografije sa iskopavanja u Deir el-Bahriju, s početka 20. veka. U tom pogrebnom kompleksu, arheolozi su pronašli veliki broj fragmenata Hatšepsutinih statua, pri čemu su mnoga lica ostala netaknuta, što ne odgovara ideji brutalnog i namernog uništenja iz mržnje.

Obrasci oštećenja koje su istraživači zabeležili, poput preloma na vratu, kolenima i struku,ukazuju na kontrolisani proces razgradnje statua. U egipatskoj tradiciji, ovakvo simbolično onesposobljavanje likova služilo je da se umanji njihova moć u svetu živih i božanskom svetu, naročito nakon smrti vladara.

Osim toga, istraživanje pokazuje da su mnoge statue tokom vekova ponovo korišćene, izmenjene, pa čak i ugrađivane u druge objekte, što znači da je šteta na njima rezultat dugotrajnog i složenog procesa, a ne jednog nasilnog čina. „Problem sa tradicionalnim narativom je taj što pretpostavlja da se sva uništenja dogodila u jednom trenutku i iz jednog razloga“, navodi Vong. „Stvarnost je mnogo složenija – uključuje praktične, ritualne i, u manjoj meri, političke razloge.“

Pokušaji da se Hatšepsut izbriše iz kolektivnog sećanja

Naravno, postojali su pokušaji da se Hatšepsut (1479-1458. g.p.n.e.) izbriše iz kolektivnog pamćenja. Njeno ime je izostavljeno sa pojedinih kraljevskih lista, a određeni prikazi su prepravljeni. Ipak, dokazi ukazuju na to da je takvo potiskivanje bilo selektivno i delimično, a ne potpuno. Umesto lične osvete, Tutmes III je, prema autoru studije, verovatno želeo da učvrsti sopstvenu poziciju u dinastijskom poretku, ali bez potpunog brisanja prethodnice.

• Pronađena 3,500 godina stara grobnica faraona Tutmosa II
• Zanimljive činjenice o kraljici Nefertiti
• Samo jedan dokument kraljice Kleopatre je sačuvan, a jedna reč otkriva da je to ona

Ovi nalazi teraju nas da preispitamo i odnos Hatšepsut i Tutmesa III, i način na koji tumačimo ikonoklazam u drevnom Egiptu. Previše često projektujemo savremene pojmove moći, sukoba i osvetoljubivosti na prošlost. „Vreme je da razumemo ove prakse u njihovom izvornom, kulturnom kontekstu“, zaključuje Vong. „U Egiptu su politika i ritual bili neraskidivo povezani – a lomljenje statue nije uvek značilo mržnju.“