Rumunski građanin je slučajno u reci Siret pronašao korintski šlem i poneo ga kući, nesvestan važnosti ovog otkrića. Nakon objavljivanja slika na društvenoj mreži i sudske istrage, šlem je dospeo u rukama stručnjaka.

Veoma dobro očuvan korintski šlem otkrio je slučajno građanin Aleksandar Ioana Cuza u reci Siret u Rumuniji 2014. godine. Ne shvatajući važnost ovog otkrića, odneo je šlem kući.

Iako je delovalo da on nema nikakva saznanja o vrednosti ovog predmeta, pronalazač je dozvolio poznaniku da fotografiše šlem i postavi ga na društvenoj mreži. Ove fotografija pokrenule su sudsku istragu koja je dovela do identifikacije pronalazača i samog šlema, 6 godina kasnije.

„Šlem je danas deo nacionalnog kulturnog nasleđa i čuva se u Nacionalnom muzeju kompleksu “Moldova“ u Jaši“, pišu autori u radu objavljenom u časopisu Journal of Ancient History and Archaeology.

Prema analizi stručnjaka utvrđeno je da je ovaj šlem izrađen u 5. veku pre nove ere.

Korintski šlem iz Rumunije je izrađen od bronze u čijem sastavu su identifikovani tragovi olova i gvožđa. Takođe, ima i tragove pozlate.

Veoma dobro stanje očuvanosti najverovatnije je povezano sa odsustvom kiseonika. To ukazuje da je korintski šlem bio zakopan u aluvijalnom sloju tokom dužeg perioda.

O Korintskim šlemovima

Šlemovi korintskog tipa su prvobitno identifikovani na Peloponezu tokom 7. veka pre nove ere i predstavljali su evoluciju šlemova koje su ranije koristili Grci. Većina istraživača se slaže da je verovatno postojalo samo nekoliko velikih radionica za nihovu izradu. Korint je svakako jedna od njih, možda čak i prva, i nekoliko perifernih. Proizvodnja se odvijala tokom dužeg vremenskog perioda do 3. veka pre nove ere.

Ovaj tip šlema je bio vrhunski prilagođen za borbu – falanga, pešadijske jedinice koja je dominirala na ratištima Grka skoro pola milenijuma.

Najočiglednija karakteristika korintskih šlemova su bili frontalno postavljeni, značajno izduženi obrazi, kao i snažan štitnik za nos. Taj izduženi oblik i štitnici su u potpunosti štitili lica.

U osnovi, samo su oči ostale nezaštićene, a ostatak glave je bio potpuno prekriven.

„Iako je bio odličan za stil borbe falange, šlem je imao neke nedostatke za druge borbene jedinice, od kojih je najozbiljnija „izolacija” borca, koji nije mogao dobro da čuje i vidi bojno polje. Drugi problem je bila njihova težina, zbog čega je vojniku bio prilično neugodan“, napisali su autori.

Značaj otkrivenog korintskog šlema

Arheolozi su istakli da ovakva otkrića pružaju neprocenjiv uvid u istorijske veze između različitih regiona tokom antike. Korintski šlem pronađen u Rumuniji predstavlja jedan od retkih primera grčkih ratničkih artefakata pronađenih u ovom delu Evrope.

Dalja istraživanja su otkrila da je šlem verovatno stigao do Rumunije putem trgovinskih mreža koje su povezivale različite civilizacije oko Mediterana. Ovakva otkrića ne samo da obogaćuju istorijsko znanje o drevnim kulturama, već i ilustruju dinamičnu prirodu međucivilizacijskih interakcija tokom antike.

Treba istaći da ova priča o slučajnom otkriću korintskog šlema nije samo fascinantna zbog arheološkog i istorijskog značaja samog artefakta, već i zbog načina na koji je brzo prepoznata i sačuvana zahvaljujući modernim komunikacionim tehnologijama i efikasnoj reakciji vlasti.

Kako je korintski šlem završio u reci?

Udarci su identifikovani na gornjoj strani šlema. Čini se da je šlem pretrpeo prilično iznenadnu promenu vlasništva.

„Vidljivi tragovi udraca na artefaktu ocrtavaju hipotezu da je to bio deo ratnog plena, sukob za koji možemo sa sigurnošću pretpostaviti da se dogodio negde drugde. Uzimajući u obzir, uz sav oprez, činjenicu da je pronađen u koritu reke, potencijalnom momentu sa kultnim značajem, kao što je žrtvovanje ili prinošenje bogovima, moguće je dodati ovom scenariju“, zaključuju autori.