Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, drevna himna hvale Vavilonu, zaboravljena više od 3000 godina, ponovo je ugledala svetlost dana.

Tim istraživača predvođen profesorom Enrikeom Himenezom sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu (LMU) uspešno je rekonstruisao drevnu himnu hvale gradu Vavilonu koja datira iz oko 1000. godine pre nove ere. Ovaj rad, objavlje u časopisu IRAQ, koristi veštačku inteligenciju za identifikaciju i uparivanje fragmenata glinenih pločica razbacanih širom sveta. Otkriće, koje uključuje otkriće 30 povezanih rukopisa, pruža uvid u svakodnevni život, religiju i društvo u jednoj od najvažnijih metropola drevne Mesopotamije.

• Najstarija mapa sveta otkriva priču o Nojevoj barci
• Vavilonski kralj Nabonid smatra se prvim arheologom?
• Glinene ploče iz Mesopotamije otkrivaju snagu magnetnog polja Zemlje

Ruševine drevnog Vavilona nalaze se oko 85 kilometara južno od Bagdada (Irak) i proglašene su za mesto svetske baštine UNESKO-a 2019. godine. Vavilon je osnovan oko 2000. godine pre nove ere. U to vreme, bio je najveći grad na svetu i kulturni centar čija su književna dela deo svetske baštine. Međutim, mnogi njegovi tekstovi, pisani klinastim pismom na glinenim pločicama, sačuvani su samo u raštrkanim fragmentima, što otežava njihovo tumačenje.

Od glinenih fragmenata do digitalne himne

Upravo u tom kontekstu, profesor Enrike Himenez, specijalista za književnost drevnog Bliskog istoka na Institutu za asiriologiju Luizijanskog muzeja u Bagdadu, započeo je zajednički projekat sa Univerzitetom u Bagdadu kako bi dešifrovao i sačuvao stotine ovih pločica iz čuvene biblioteke Sipar. Prema drevnoj legendi, ovo riznicu znanja sakrio je sam Noje pre Velikog potopa.

Da bi postigao ovaj cilj, Himenez i njegov tim rade na Vavilonskoj elektronskoj bibliotečkoj platformi, projektu koji ima za cilj da digitalizuje sve fragmente klinastog teksta otkrivene do sada i da koristi veštačku inteligenciju da bi identifikovao koji delovi pripadaju istom tekstu.

„Zahvaljujući našoj platformi zasnovanoj na veštačkoj inteligenciji, uspeli smo da identifikujemo 30 dodatnih rukopisa koji su deo iste novootkrivene himne, proces koji bi ranije zahtevao decenije ručnog rada“, objasnio je Himenez. Ovi novi fragmenti omogućili su kompletno tumačenje himne hvale Vavilonu koja je do sada imala značajne praznine.

Popularna himna u svoje vreme

Tekst, koji se sastoji od oko 250 redova, datira sa početka prvog milenijuma pre nove ere i nudi živopisan opis Vavilona u svoj njegovoj lepoti. Napisao ga je Vavilonjanin koji je želeo da proslavi svoj grad, objasnio je Himenez. Opisuje ne samo njegove impozantne građevine, već i kako su vode Eufrata donele proleće i ponovo učinile polja zelenim, što je nešto izuzetno, budući da je mesopotamska književnost obično veoma oskudna u opisima prirode.

Posebno je iznenađujuće, prema rečima stručnjaka, to što je ova himna bila široko poznata u svoje vreme. Prepisivala su je školska deca, što ukazuje na njenu popularnost. „Čudno je da nam je tekst tako široko poznat u svoje vreme ostao nepoznat do sada“, primetio je Himenez. Najstarija verzija potiče iz školskog fragmenta koji datira iz 7. veka pre nove ere, što ukazuje na njenu upotrebu u obrazovanju tokom vekova.

Pored svoje književne vrednosti, himna pruža neviđene informacije o životu u Vavilonu. Posebno ističe ulogu žena kao sveštenica i njihove funkcije u okviru verskog kulta, aspekt za koji nije bilo prethodnih pisanih dokaza. Tekst takođe odražava kohezivno urbano društvo u kome su stanovnici pokazivali poštovanje prema strancima.

Fascinantno je videti kako autor prikazuje ne samo arhitektonsku veličinu Vavilona, već i suživot među njegovim građanima. Ovakve svakodnevne detalje izuzetno je malo u tekstovima koji su sačuvani.