Značajan broj ukrajinskih arheoloških nalazišta je oštećen i uništen od početka rata sa Rusijom.

Prema izveštaju koji je objavio časopis Antiquity 2023. godine „ovakva uništenja ukrajinskog nasleđa usled sukoba nisu viđene u zemlji od Drugog svetskog rata“.

Narod bez znanja o svojoj prošlosti, poreklu i kulturi je kao drvo bez korena – Markus Garvi

Od kada je Putin izvršio invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, mnoga kulturna mesta širom Ukrajine pretrpela su različita oštećenja. 

Dosta kurgana je oštećeno

Nedavno su ponovo korišćeni satelitski snimci kako bi se videle razmere oštećenja nalazišta. Fiona Grenland sa svojim kolegama je utvrdila da je više drevnih humki (kurgan) oštećeno na lokacijama koje zauzimaju ruske trupe. Nije isključeno ni pljačkanje grobnica od strane vojnika. A to je potencijalno kršenje međunarodnog prava, piše u izveštaju.

Ova istorijski značajna groblja, nazvana „kurgani“, izgradili su drevni narodi ukrajinske stepe. Humke, visoke do 20 metara, sadrže ljudske ostatke i artefakte koji datiraju čak u 3.000 godinu p.n.e. Ove kurgane izgradili su stočari iz bonzanog doba iz Jamne kulture, čije genetsko nasleđe živi u mnogim modernim Evropljanima i Azijatima.

Ugrožene su i srednjovekovne nekropole i brojna druga nalazišta iz različitih perioda. Posebno je ugrožena nekropola Boldini Hori, jedna od najvećih nekropola iz 11. veka u Ukrajini.

„S obzirom na konflikt koji je u toku, još uvek nije moguće proceniti štetu nanesenu kulturnom nasleđu duž linija fronta“, kažu autori.

Brojna kulturna i istorijska mesta stradaju zbog rata

Od 7. februara 2024. godine Unesko je potvrdio štetu na 342. lokacije, naglašavajući tekući uticaj sukoba na kulturno nasleđe Ukrajine.

Među oštećenim lokalitetima je 127 verskih objekata, 150 objekata od istorijskog i umetničkog značaja, 31 muzej, 19 spomenika, 14 biblioteka i jedan arhiv.

Objavljeno je da su ruske trupe ilegalno uklonile više od 480.000 umetničkih dela početkom 2024. godine, saopštilo je Ministarstvo kulture Ukrajine. Samo Muzej Herson je izgubio 28.000 umetničkih dela tokom okupacije grada Hersona, što ukazuje na sistematsko ciljanje kulturnog blaga.

U saopštenju objavljenom 3. marta 2022. godine, UNESCO je rekao da naglašava obaveze međunarodnog humanitarnog prava, posebno Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba iz 1954. i njenih Protokola iz 1954. i 1999. On kaže da se uzdrže od nanošenja štete na kulturno dobro i „osuđuje sve napade i oštećenja kulturnog nasleđa u svim njegovim oblicima u Ukrajini“.

Šteta koja je naneta kulturnom nasleđu i turizmu u Ukrajini iznosi 3.5 milijardi dolara. A biće neophodno oko 9 milijardi dolara da se šteta sanira narednih 10 godina, prema Uneskovoj proceni.

„U ovom ratu koga karakterišu vojni rovovi, korišćeni u razmerama sličnim Drugom svetskom ratu, ukrajinsko kulturno nasleđe se uništava brzinom koja nije viđena od 1945. godine“, navode autori u Antiquity.

Pogledajte i ovde fotografije.