Intervju sa Darkom Angjelkovskim-arheologija u Severnoj Makedoniji

Intervju sa Darkom Angjelkovskim-arheologija u Severnoj Makedoniji

 822 

Darko Angjelkovski je diplomirao arheologiju na Filozofskom fakultetu u Skoplju u Severnoj Makedoniji. Svoja interesovanja usmerio je proučavanju starih Rimljana. Učestvovao je na brojnim iskopavanjima u Makedoniji, među kojima posebno izdvaja arheološka iskopavanja na antičkom lokalitetu Stobiju. Sa kolegama je aktivno radio u Studentskom arheološkom društvu  sa ciljem promovisanja arheologije i kulturne baštine.

Kada si odlučio da se baviš arheologijom i zašto?

Oduvek sam voleo istoriju i maštao kako je ljudima bilo u prošlosti. Kada bih otišao na nekom arheološkom lokalitetu, bio sam fasciniran samim građevima i arheolozima koji tamo rade. Tokom srednje škole rodila se želja da budem onaj koji istražuje i doprinosi da se sazna nešto više o životu čoveku u prošlosti, način na koji je funkcionisao, gradio, živeo. Nisam ušao u ovoj struci preambiciozno, ali sam se tokom vremena prosto “navuko” na nju i sada je sastavni deo mog života.

Rekao si da te zanima rimski period na tlu današnje Makedonije, šta podrazumevaš pod tim?

Fasciniran sam Rimljanima. Ne samo na tlu Makedonije, nego uopšte. Način života, usavršavanje gradnje arhitekture, dekorativni momenat u kućama (sa mozaicima i freskama), impozantne građevine poput Colosseuma, Pantheona, rimski putevi, logori, luksuzne vile koje su gradile, hramove bogovima, skulpture i šta još ne, bukvalno sve. Svaki put kada istražujem, pojavi se nešto novo, zanimljivo, vezano za stare Rimljane.

Kako se studenti snalaze za terene tokom studija?

To je stvarno teško pitanje. Puno studenata tokom studija nema pravu priliku da oseti šta znači istraživati na arheološkom lokalitetu. Ukoliko se sami studenti ne snađu,velika je verovatnoća da ih niko neće pozvati na nekom terenu. Dakle, jako je bitno da se još tokom početka studija boriš i trudiš da ostaviš neki utisak na profesore i daš im do znanja da ti je stalo do arheologije, a oni će ti izaći u susret, naravno koliko je u njihovoj moći. Ali, nisu bitni samo profesori, jako je bitno da postojano širiš krug poznanstva i da otvoriš sebi put ka novim mogućnostima.

Otkrivanje rimske freske na lokalitetu Drma

 Koliko je razvijena arheologija kod vas?

Prema meni, još uvek smo na neki niži ili srednji nivo. Naravno svake godine se to poboljšava i nadam se da će to da se promeni jako brzo. Imamo nedostatak moderne tehnologije, kao i kadar koji će moći tom opremom da radi. Tehnologija se jako brzo razvija, a mi treba da pokušamo da sledimo taj trend, ako zaista želimo da odradimo posao krajnje profesionalno.

Tokom studija i kasnije učestvovao si na brojnim arheološkim iskopavanjima, da li možeš da navedeš neka iskopavanja?

Bio sam deo nekoliko kampanja na istraživanju na lokalitetu Drma u blizini Skoplja, na lokalitetu Gradishte u okolini Kumanova, rekognosciranje više lokaliteta u okolini Kumanova u saradnji sa Univezitetom iz Oxforda i Edinburga, rekognosciranje na lokalitetu Vidin Grad u okolini Velesa, a od prošle godine i na lokalitetu Stobi na više projekta (Izidin hram, deo internacionalne letnje škole arheologije, Rimski Teatar), itd.

Grupna fotografija sa letnje škole arheologije Stobi 2018

Koji je teren na tebe ostavio najveći utisak i zašto?

Koji bi drugi, ako ne arheološki lokalitet Stobi? (smeh) Sam lokalitet je impresivan sa svojim građevinama, pozorištima, palatama, termama, velikim brojem hrišćanskih bazilika unutar zidova samog grada, kako i vani. Da ne pričamo o samim mozaicima koji ih ima puno, a koji su izvanredno očuvani u skoro svakom objektu.

Arheološki lokalitet Stobi je jedan od najznačajnijih lokaliteta na Balkanu i šire, imao si prilike tamo da radiš, šta nam možeš reći o samom lokalitetu?

Arheološki lokalitet Stobi, po mom mišljenju, je jedini najbolje očuvani lokalitet u Makedoniji. Grad Stobi je postao bogat i napredan grad, kao i značajan hrišćanski centar, zahvaljujući svom položaju na raskrsnici važnih trgovačkih puteva. Bio najveći rimski grad u Makedoniji, kasnije glavni grad provincije Macedonia Secunda, urbani, vojni, administrativni, trgovački i religiozni centar regiona i područja pod upravom Rimskog i ranovizantijskog carstva. Doživeo je svoj vrhunac u periodu od 3. do 4. veka n.e., a 447. godine razaraju ga Huni. Kao i mnoge gradove Balkana toga vremena. 

Ukoliko dođete kao studenti da radite na teren, učite bukvalno sve. Od aktivnosti na terenu, sam način iskopavanja, terensku dokumentaciju, kasnije stičete i muzejska znanja, obradu arheološkog materijala, najnovije metode fotogrametrije itd. Stručni tim, koji aktivno radi na lokalitetu više od 10 godina, trudi se da i mlađim studentima prenosi svoje bogato iskustvo i znanje.

Obrada keramičkog materijala

Grupa studenata je 2001. godine osnovala  Studentsko arheološko društvo, čiji si i ti član. Čime se tačno bavi udruženje?

Cilj udruženje je promovisanje arheologije, istorije umetnosti i njihovih srodnih nauka, promovisanje kulturne baštine, organizovanje raznih nastava čime će se studentima poboljšati način studija i proširiće svoje vidike.

Koja je bila tvoja uloga u društvu?

U udruženju smo svi nastupali kao celina. Trudili smo se da budemo jednaki i da ne postoji neka hierarhija. Šta god smo organizovali, zajedno smo to radili, svako sa svojim posebnim doprinosom. Tako da ne mogu da kažem da imam neku posebnu zaslugu u samom društvu, uvek je to bila zasluga cele ekipe.

Pokrenuli ste studentski časopis AXIOS? Možeš nešto više o tome da nam kažeš?

Kada smo preuzeli rakovodstvo društvom 2016. godine, rodila se ideja da pokrenemo časopis, koji bi omogućio studentima da svoja istraživanja, pretoče u pisani trud, koji bi kasnije bio publikovan. Ideja je bila da to bude elektronski časopis, internacionalni, uvek dostupan i besplatan. Na naše iznenađenje, za prvi broj je bilo toliko tekstova, da nismo mogli da verujemo, čak 14 tekstova, sa četiri univerziteta, iz tri države. Za početak, sjajno. Nakon toga izašli su još dva broja časopisa AXIOS, a u toku je i poziv za tekstove za četvrti broj.

Promocija prvog broja AXIOS- Darko Angjelkovski ,, Rimske vile na tlu Republike Makedonije”

Organizovali ste i letnje škole i kampove, šta su učesnici tamo radili?

Naši prethodnici organizovali su letnje škole. Naše rukovodstvo je organizovalo predavanja po srednjim školama, konferenciju Sovremene Arheološke Teorije, makedonsku premijeru internacionalnog filma “Saving Mes Aynak”, takođe, organizovali smo trodnevni kulturno-umetnički program sa naslovom: ”TEMA:NE!” na kojem su učestvovali studenti sa više fakulteta i iz raznih struka (arheolozi, istoričari umjetnosti, etnologa, klasičari, istoričari, pesnici, defektologe, muzičari kako i umetnike). 

Najzanimljivije otkriće…

Najzanimljivije otkriće desilo se ove godine, tokom istraživanja na Hramu Izide i Serapisu u Stobiju. U kompleksu građevine oko hrama, pronašli smo mozaik sa mermernom fontanom u sredini i neobično veliku olovnu cev za dovodu vode.

Šta je to što bi promenio u arheologiji?

Volio bih da se za svakom odobrenom projektu za iskopavanje na nekom lokalitetu, odobre i sredstva za konzervaciju onog što će biti otkriveno. Nije u redu da otkriveni ostaci budu ostavljeni na milost i nemilost prirodi. Da ne pričamo o devastiranju raznih lokaliteta na čitavoj teritoriji države, a najćešće na udaru su nekropole zbog bogatih nalaza u grobovima. To mora nekako da se zaustavi, a najbolje poštovanjem i boljim zakonima, tu treba malo da proradi i svest građana za kulturno nasleđe.

Koji su tvoji planovi za budućnost?

Nakon ove sezone sa terenskim istraživanjima, upisaću master studije, najverovatnije u Makedoniji. Što se tiće zaposlenja, jako je teško naći posao u struci, Ali, ukoliko se ukaže neka zanimljiva ponuda za posao u oblasti arheologije, naravno da bih volio da se zaposlim i radim ono što znam najbolje.

Više o Studentskom arheološkom društvu na: https://axiosskopje.wordpress.com

Podelite sadržaj na
fb-share-icon0
Tweet 20

Urednik

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error

ZAPRATITE I PODELITE SADRŽAJ