Veliko arheološko otkriće na Pelješcu – tim arheologa iskopao je gomile koje se datuju sve do 11. veka p.n.e. U jednoj od njih pronađeno je mnoštvo nakita kao i izuzetan grčko-ilirski šlem, jedan od samo nekoliko u celom svetu.

To je izuzetno redak pronalazak, a šlem je svetlost dana ugledao posle dva i po milenijuma, pše Magazin Hrt.

U celom svetu ih ima manje od 100. Nosili su se od 7. do 3. veka pre nove ere. “U svakom od ovih perioda imali su značaj da zapravo definišu članove elite, ratničku elitu, koja je vladala tadašnjim zajednicama“, objašnjava dr sc. Hrvoje Potrebica sa Odsjeka za arheologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Radovi na ovoj lokaciji na Pelješcu započeli su ovog leta.

“Postoje fragmenti grčke posude, neskifos, sa drškom. Pored nje se nalaze fragmenti bronzane narukvice koja se obično nalazi kao deo nakita žena tog doba. Govorimo o vremenu negde u četvrtom veku pre nove ere“- dodaje direktor Instituta za arheologiju iz Zagreba dr Marko Dizdar.

• Šlemovi tipa Baldenhajm-ratnička oprema varvarskog porekla?
• Kasnoantički šlemovi tipa Berkasovo
• Baraćeve pećine u Hrvatskoj bile su stanište neandertalaca

Stručnjaci veruju da je reč o grobnici iz četvrtog ili petog veka pre nove ere. Na ovom području postoji najmanje petnaest takvih humki. To govori da je ovde nekada bilo značajno naselje, ali takođe govori da će arheolozi ovde još decenijama morati da rade.

“Sada zapravo imamo nekoliko godina da dokumentujemo to područje, da bismo saznali šta imamo na tom području iz arheoloških nalaza. A onda kada budemo razumeli pejzaž, paralelno ćemo sprovoditi ciljano istraživanje najugroženijih delova“, dodao je Potrebica.

Nakon toga, ovo bi trebalo da postane jedan ogroman međunarodni interdisciplinarni projekat. Jer postoje izuzetno retki predmeti koji zahvaljujući arheološkoj forenzici mogu otkriti nešto što se nigde drugde ne može naći.