Arheolozi su na najranijoj humci Skita pronašli dokaze žrtvovanja konja i ljudi. O ovim ritualima pisao je i Herodot.

Do istraživanja humke Tunnug u Tuvi dovelo je nedovoljno znanja o najranijem skitskom horizontu u istočnim stepama. Preliminarna istraživanja započeta su 2017. godine i tada su arheolozi identifikovali kraljevsku grobnu humku iz 9. veka pre nove ere. Novija istraživanja pokazala su da se na vrhu humke nalaze žrtvovani ostaci konja i ljudi.

Rad je objavljen u časopisu Antiquity.

„Humka nije mnogo visoka. To je više platforma koja je odgovarala potrebama postpogrebnih ritualnih aktivnosti. Međutim, njen prečnik je ogroman. Procenjujemo da je originalni prečnik bio oko 140 m. Ovo lako svrstava spomenik među najveće građevine iz starijeg gvozdenog doba u stepi“, objasnio nam je dr Đino Kaspari, arheolog sa Univerziteta u Bernu i jedan od autora studije,

Na vrhu humke pronađeni ostaci žrtve

Tokom arheoloških iskopavanja humke Tunnugu 1 uočeno je najmanje 18 konja i ljudskih ostataka koji su namerno deponovani na humci iz kasnog 9. veka pre nove ere. U svim slučajevima gde se mogao utvrditi pol pokazalo se da su konji mužjaci i svi su odrasli. Pronađena je i konjska oprema i artefakti ukrašeni životinjama.

Ključni izvor o tome kako su se Skiti sahranjivani jeste grčki istoričar Herodot. Iako je verodostojnost Herodotovih izveštaja često bila dovedena u pitanje u literaturi, detalji su arheološki potvrđeni na izuzetan način, uključujući ljudske i konjske žrtve, kao i detaljne radnje koje su rezultat ritualnih aktivnosti.

Žrtvovanje ljudi i konja kod Skita

Žrtvovanje konja praktikuje se među kulturama skitskog tipa tokom 1. milenijuma nove ere, a naročito u kontekstu elitnih pogrebnih rituala.

„Nismo uspeli da pronađemo povrede na ljudskim skeletima (za razliku od onoga što nalazimo u kasnijim sahranama gde je više od 20% ljudi obezglavljeno). Ali ne pronalaženje povreda na skeletu ne znači da nisu umrli bez spoljašnjeg uticaja. Mnoge smrtonosne povrede ne ostavljaju tragove na kostima. Što se tiče konja, očigledno je da je ovoliki broj konja na vrhu grobne humke ubijen i nisu uginuli prirodnom smrću“, kaže Đino.

Postavljanje konja i ljudskih kostiju na vrhu grobne humke podseća na postpogrebne rituale samih Skita koje je opisao Herodot. Razbacane konjske i ljudske kosti u kombinaciji sa ostacima kolaca od breze ukazuju na stvaranje žrtvenih instalacija „spektralnih jahača“.

• Skiti su pravili tobolce od ljudske kože, moguće od svojih neprijatelja
• Analiza drevne DNK otkriva poreklo i pad Skita, neustrašivih nomada evroazijskih stepa

Nažalost, očuvanost i kosti i drveta na površini kraljevske humke nije velika, pa će tačna priroda uređenja ostati nejasna.

„Fascinantan aspekt ovog skupa žrtvovanja konja i ljudi na vrhu humka je to što nalazi neposredan odraz u Herodotovim izveštajima o Skitima. Grčki istoričar opisuje jeziv ritual u kome su ljudi i konji žrtvovani i stavljeni na štapove na vrh grobne humke u čast sahranjene osobe. Mnogi naučnici, iako je Herodot možda pokušavao da učini da Skiti izgledaju varvarski i okrutni i stoga su prilično preuveličali stvari – ali naši nalazi ukazuju da je ovo zaista mogao biti tačan opis rituala koji se povremeno odvijao u praistorijskoj stepi i započeo već sa najranijim skitskim spomenicima“, rekao je Đino.

Nastavak istraživanja će dovesti i do otkrića pogrebne komore u kojoj je bio sahranjen skitski kralj.