Meksikanci su preuzeli očajnički potez žrtvovanja dece kako bi zaustavili sušu u 15. veku.

Novo otkriće osvetljava očajničke mere koje su preduzimali Meksikanci kako bi osigurali svoj opstanak tokom velike suše u 15. veku. Oni su prinosili dečije žrtve bogu kiše Tlaloku u Templo Mayor.

Suša je opustošila stanovništvo i useve između 1452. i 1454. godine. Zbog toga su Meksikanci žrtovanjem pokušali da prizovu kišu i time da obezbede svoj opstanak i društvenu stabilnost, piše INAH.

Ova klimatska tragedija bila je jedna od tema „Voda i život“, koju je održao El Colegio Nacional. Na sastanku je arheolog Leonardo Lopez Lujan, direktor Templo Mayor projekta, Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju, ponudio duboku perspektivu u svetlu novih podataka o Ponudi 48.

Deca žrtvovana zbog suše

Ponuda 48 je pronađena 1980. godine i sadržala je ostatke najmanje 42 žrtovane dece bogu Tlaloku. Deca su imala između dve i sedam godina. Njihovi ostaci bili su pažljivo smešteni u kamenu kutiju. Tela su bila okrenuta nagore, sa skupljenim udovima i položenim na sloj morskog peska, a neka od njih ukrašena su ogrlicama od dragog kamena i sa zelenim kamenim perlama u ustima, simbolom svetog.

• Da li su Spartanci bacali bolesnu decu sa planine?
• Deca su ritualno žrtvovana u Čičen Ici

Pored toga, ostaci su poprskani plavim pigmentom, bojom koja je povezana sa Tlalokom. U grobnici su bile ponude koje su sadržale tikvice, ptice, morske elemente i jedanaest polihromnih tezontle (vulkanski kamen od magme) figura koje predstavljaju lice Tlaloka.

Fizički antropolog Huan Alberto Roman Berelleza analizirao je skeletne ostatke i pronašao znake porozne hiperostoze kod polovine dece. Reč je o nespecifičnom markeru stresa ili stanju koje se javlja zbog nedostatka određenih nutrijenata u ishrani, loših higijenskih uslova, infektivnih bolesti i kulturnih navika vezanih za trudnoću i dojenje. On je dobar pokazatelj za teške životne uslove ove dece u to vreme.

Žrtvovana deca su dovedena iz drugih oblasti. Na to su ukazale naknadne studije izotopa. Ona potiču iz oblasti kao što su Oaksaka, Čijapas i Gvatemala.

Velika suša u Meksiku

Voda je bila primarni izvor života u basenu Meksika i neophodan element za poljoprivredu, koja je činila ekonomsku i prehrambenu osnovu Meksike. Meksička religija je bila duboko povezana sa prirodnim ciklusima i život ljudi zavisio je od padavina.

Tlalok, bog kiše i plodnosti, bio je jedno od najvažnijih božanstava u njihovom panteonu. Ponude i rituali vršeni su u njegovu čast u nadi da će se obezbediti padavine i, stoga, uspešne žetve.

Trogodišnja suša 1454. godine izazvala je neviđena razaranja u basenu Meksika, utičući na ekonomiju, poljoprivredu i svakodnevni život stanovništva. Istorijski izvori ukazuju na to da je tadašnja vlada pokušala da ublaži glad tako što je naredila distribuciju namirnica pohranjenih u kraljevskim skladištima.

Međutim, ove mere su bile nedovoljne i mnoge porodice su bile prinuđene da donesu drastične odluke, kao što je prodaja sopstvene dece obližnjim narodima.

Zaista je potresno, a ujedno i fascinantno kako su klimatske krize uticale na društvene i religijske prakse drevnih civilizacija.