Arheolozi su otkrili bronzanu keltsku figuricu sa zlatnim očima u selu Janovce na severu Slovačke. Figurica prikazuje čoveka sa zlatnim očima koji nosi samo maramu.

Nalaz je jedinstven sa svojim realističnim prikazom i zlatnim očima.

Istraživanje je otkrilo više od 800 predmeta iz različitih epoha, od praistorije do moderne istorije. Većina predmeta pripada latenskom (gvozdenom) dobu, preklapajući se sa rimskim periodom.

Arheolozi su pronašli druge artefakte, uglavnom keltske novčiće, bronzane kopče i druge delove odeće, predmete od gline, keramičke posude, staklene perle i narukvice.

• Keltski karičasti novac u Gradskom muzeju u Bečeju
• Srebrni keltski kotao iz Gundestrupa možda vodi poreklo sa Balkana

Kelti su bili gotovo svuda unutar evropskih granica. Njihova kretanja započela su tokom Velikih keltskih seoba koje su se dogodile, otprilike oko 500. g. pre nove ere i završila oko 100. g. pre nove ere.

Tokom ovih 400 godina Kelti su se u naizgled beskrajnim talasima raširili po celoj Evropi i živeli u velikim delovima Evrope tokom bronzanog i gvozdenog doba.

Do 200.g. pre nove ere, keltski jezik se govorio u modernim zemljama Britanije, Francuske, Španije, Portugalije, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Češke, Poljske, Slovačke, Bugarske, Hrvatske, Italije, Srbije (keltsko pleme Skordici), pa čak i manjim delom Turske.

Naime, Keltima, koji su poraženi 279. pre nove ere u Delfima, a zatim takođe desetkovani tokom povlačenja u sliv reke Dunav, trebalo je skoro pola veka (najmanje dve generacije) da se konsoliduju i započnu osvajačku ekspanziju ka unutrašnjosti Balkanskog poluostrva.

Naziv Singidunum je keltskog porekla.