Arheolozi su istražili nasilje među lovcima-sakupljačima proučavanjem skeletnih ostataka. Zabeleženo je ekstremno nasilje među pojedinim drevnim ljudima.

Arheološka istraživanja podržavaju ideju da su međuljudsko nasilje i ratovanje igrali važnu ulogu u životima grupa lovaca-sakupljača tokom vremena. Ali ostaje mnogo pitanja o faktorima koji utiču na takvo nasilje.

Ove ljudske populacije su usvojile način života koji je trajao 10.000 godina zasnovan na ribolovu, lovu i sakupljanju morskih plodova.

• Među drevnim stepskim nomadima zabeleženo ekstremno nasilje
• Nasilje je bilo široko rasprostranjeno pre 8.000 godina

Za potrebe rada Standen i kolege su ispitale znake nasilnih trauma na skeletnim ostacima 288 odraslih osoba sa nekropla na obalama pustinje Atakame u severnom Čuleu. Drevni ljudi živeli su pre 10.000 godina do 1450. godine. Studija je objavljena u časopisu PLOS ONE.

Nezavisno od perioda, u oko 20% slučajeva zabeležene su nasilne traume kod muškaraca i žena.

Posebno se ističe primer žene koja je bila mučena. Koža na njenom licu bila je toliko rastegnuta da su joj „usta” bila povučena visoko iznad svog prirodnog položaja. Ovo je verovatno bio „namerni čin, koji se dogodio u vreme smrti kada je koža još uvek bila sveža i izazivao je duboku agoniju“, napisali su istraživači u studiji Journal of Anthropological Archaeology.

Istraživači su takođe analizirali obrasce u oružju i umetničkim prikazima borbe tokom tog vremena. Sprovedene su i analize stabilnih izotopa stroncijuma kako bi se otkrilo geografsko poreklo pojedinaca. Rezultati su pokazali na nisku učestalost ljudi koji dolaze iz drugih oblasti. Što znači da je došlo do nasilja između lokalnih grupa, a ne stranog stanovništva.

„Štaviše, prisustvo oružja i umetnosti na stenama, koje prikazuju scene borbe, podržavaju ideju da su ove grupe bile umešane u nasilje. Nasuprot tome, obrazac naselja ne pokazuje odbrambene karakteristike“, piše u radu.

Borba za resure

Pre nego što je poljoprivreda uzela maha, drevni ljudi duž obale pustinje Atakama proveli su oko 9.000 godina u lovu, pecanju i sakupljanju. Ali pre oko 3000 godina, stanovnici pustinje počeli su da uzgajaju useve i životinje i tada je zabeležena stopa porasta nasilja. Što je trend takođe pronađen u sličnim studijama u andskom regionu.

Stanovnici pustinje su se međusobno napadali i ubijali buzdovanima, noževima i lovačkim oružjem. Žrtve su zadobile polomljena rebra, slomljene ključne kosti, sakaćenje lica i ubodne rane u plućima, preponama i kičmi.

Značajana je klima koja je tipična za pustinju, budući da su uslovi pogodovali očuvanju ljudskih ostataka, a posebno mumija. Činčoro mumije su najstarije mumije na svetu, a sada im prete klimatske promene

Odsustvo centralizovanog političkog sistema tokom ovog vremena moglo je biti faktor koji je doveo do nasilja u regionu. Takođe je moguće da je nasilje bilo rezultat nadmetanja za resurse u ekstremnom okruženju pustinje. To je faktor koji se mogao pogoršati kako je poljoprivreda postala istaknutija i rasprostranjenija.