Povrede na skeletu neolićana nastale oružjem (Fibiger et al. 2022, fig. 2)

Nasilje i ratovi bili su široko rasprostranjeni u mnogim ranoneolitskim zajednicama. Posebno se ističe severozapadna Evropa gde je registrovan značajan broj skeleta sa tragovima nasilja pre oko 8.000 godina.

Nasilje u ovim oblastima se povezuje sa usvajanjem poljoprivrede, pokazuju nova istraživanja. Do sukoba dolazi i zbog konkurencije između naseljenih i rastućih zajednica za pristup obradivom zemljištu za proizvodnju hrane.

Razlozi za pojavu nasilja su, verovatno, brojni. Ranije se verovalo da su neolitske zajednice živele mirno, bez nasilja. U poslednjih nekoliko godina, arheološki dokazi govore drugačije. Nažalost, raniji istraživači nisu previše obraćali pažnju na ljudske skeletne ostatke, a koji su najpouzdaniji pokazatelj nasilja u društvu. Zbog toga su arheolozi i bioarheolozi ostali uskraćeni za mnoge informacije o drevnim društvima.

Bioarheolozi su izdvojili više od 2300 skeleta ranih neolićana sa 180 lokaliteta iz severozapadne Evrope. Ovde treba naglasiti da je broj ljudskih skeletnih ostataka u ovim delovima Evrope znatno veći nego što je to slučaj sa skeletnim ostacima neolitskih zajednica sa Balkana (starčevačka, vinčanska kultura i druge).

Izdvojeni skeletni ostaci za analizu se datuju od pre 8.000 do 4.000 godina. Na skeletima ovih ljudi, bioarheolozi su otkrili povrede koje su nastale oružjem.

Ratovanje u neolitskim zajednicama?

Tim međunarodnih istraživača rekao je da je u nekim regionima period od 6000. do 2000. godine pre nove ere možda bio vrhunac sukoba i nasilja sa uništenjem čitavih zajednica.

Nalazi takođe ukazuju na to da je porast uzgoja useva i stočarstva kao načina života, koji je zamenio lov i sakupljanje, možda postavio temelje za formalizovano ratovanje.

Istraživači su bioarheološki analizirali ljudske skeletne ostataka sa lokaliteta u Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Švedskoj.

Povrede na lobanjam anastale tupim predmetima (Fibiger et al. 2022, fig. 1)

Tim je uporedio nalaze kako bi po prvi put mapirao dokaze nasilja u neolitskoj severozapadnoj Evropi. Severozapadna Evropa ima najveću koncentraciju iskopanih neolitskih lokaliteta na svetu.

Tim istraživača sa univerziteta u Edinburgu, Bornmutu i ​​Lundu u Švedskoj, i Osteoarheološkog istraživačkog centra u Nemačkoj, ispitao je ljudske skeletne ostatke u potrazi za dokazima o povredama nanetim pretežno tupim predmetom na lobanju.

Dokazi o povredama na skeletima

Više od 10% skeleta je pokazalo oštećenja potencijalno uzrokovano čestim udarcima u glavu tupim predmetima ili kamenim sekirama. Pronađeno je i nekoliko primera prodornih povreda, za koje se smatra da su od strela.

Neke od povreda bile su povezane sa masovnim sahranjivanjem. Što bi moglo ukazivati na uništenje čitavih zajednica, kažu istraživači.

Ljudske kosti su najdirektniji i najmanje pristrasni oblik dokaza za prošla neprijateljstva. Naše sposobnosti da razlikujemo smrtonosne povrede od preloma nastalih nakon iskopavanja drastično su se poboljšale poslednjih godina, pored razlikovanja slučajnih povreda od napada zasnovanih na oružju”, rekla je dr Linda Fibiger.

Studija postavlja pitanje zašto se čini da je nasilje bilo toliko rasprostranjeno u ovom periodu. Najverovatnije objašnjenje može biti da se ekonomska osnova društva promenila. Sa poljoprivredom je došla i nejednakost, a čini se da su se oni koji su prošli manje uspešno povremeno uključili u racije i kolektivno nasilje kao alternativnu strategiju za uspeh, a rezultati se sada sve više arheološki prepoznaju”, rekao je dr Martin Smit.

close

Registrujte se na Sve o arheologiji

Prijavite se na našu mejl listu i budite prvi koji će dobiti vesti iz sveta arheologije

Ne šaljemo spamove! Pročitajte naša pravila korišćenja za više informacija.

Podelite sadržaj na:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Translate »