Germanski ratnici su uz pomoć kašika dozirali stimulanse pre bitke.

Mali predmeti u obliku kašike pronađeni na krajevima pojaseva ratnika na arheološkim nalazištima širom severne Evrope mogli su da se koriste za doziranje stimulansa pre bitke.

Rad je objavljen u časopisu Praehistorische Zeitschrift.

Autori su uporedili 241 takav predmet, podelivši ih tipološki. Ispostavilo se da su svi pronađeni zajedno sa elementima ratne opreme. Pokušali su da identifikuju biljke koje utiču kao droga na telo i utvrdili njihovu efikasnost.

Široka upotreba narkotika, kao što je opijum, u staroj Grčkoj i Rimu je dobro dokumentovana u drevnim izvorima i potkrepljena arheološkim nalazima. Međutim, ovaj skup dokaza nedostaje za varvarske narode koji su živeli van Rimskog carstva, i generalno se pretpostavlja da su malo koristili drogu osim alkohola.

• Zabeležena najranija upotreba opijuma
• Pronađen prvi dokaz upotrebe bunike iz rimskog perioda
• Otkrivene psihoaktivne supstance u kosi drevnih mumija iz Perua

Sada, analize arheologa prof. Andrzeja Kokovskog i biologa sa Univerziteta Maria Curie-Sklodovska u Lublinu, Poljska, bacaju drugačije svetlo na ova pitanja.

Varvari su pre bitke koristili stimulanse

Istraživači su identifikovali i kategorisali 241 mali predmet u obliku kašike pronađen na 116 lokaliteta. Oni se datuju u rimski period. Pronađeni su i sačuvani u močvarnim oblastima i u grobovima u severnoj Skandinaviji, Nemačkoj i Poljskoj.

Predmeti imaju ručke, uglavnom duge između 40 i 70 mm, i konkavnu posudu ili ravan disk prečnika od 10 do 20 mm. Bili su vezani za muški pojas, ali nisu igrali nikakvu ulogu u njegovom funkcionisanju.

Svi ovi predmeti pronađeni su zajedno sa predmetima korišćenim u ratovanju. Stimulansi su se možda naširoko koristili tokom istorije da motivišu vojnike da povećaju svoj napor, kao i da smanje stres i strah izazvan ratovanjem. Ratnici su mogli da koriste ove predmete da izmere pravu dozu kako bi proizveli željene efekte i da bi smanjili mogućnost predoziranja.

Prof. Kokovski i kolege su zatim istražili koji su stimulansi mogli biti dostupni germanskim zajednicama iz rimskog perioda. Oni zaključuju da je velika verovatnoća da su germanski narodi imali pristup širokom spektru supstanci koje bi mogle da funkcionišu kao stimulansi, uključujući mak, hmelj, konoplju, bunki, beladonu i razne gljive. Oni su se mogli konzumirati ili u tečnom obliku, posebno rastvorenim u alkoholu, ili u obliku praha.

Istraživači zaključuju da je upotreba stimulansa od strane germanskih naroda Severne Evrope mogla biti ekstenzivna tokom vojnih sukoba rimskog perioda. Štaviše, primećuju da bi za snabdevanje potrebne količine i vrste stimulansa bilo potrebno znatno znanje i organizacija.

Oni dalje veruju da su stimulansi verovatno korišćeni i u druge svrhe osim ratovanja, kao što su medicina i rituali.

„Čini se da je svest o dejstvu raznih vrsta prirodnih preparata na ljudski organizam podrazumevala poznavanje njihovog nastanka, načina primene i želju da se ovo bogatstvo svesno koristi u lekovite i ritualne svrhe“, kažu istraživači.