Arheološka iskopavanja jednog groba u Hrvatskoj donela su fascinantne uvide u istorijske običaje. Pokojnikovi ostaci bili su namerno ispomerani, a dva kamena nalazila su se kod glave i nogu. Ovo otkriće može ukazivati na sahranu ‘vampira’, što je potvrdila i antropološka analiza skeleta.

Istraživanja nalazišta Rašaška (ili Račeša) donela su otkriće groba sa neuobičajenom pogrebnom praksom. U sloju ispod poda, uz južni zid crkve otkriven je zanimljiv grob, obeležen kao 157.

Sahranjena osoba bila je pozicionirana na neuobičajen način i sa dva velika kamena kod nogu i glave, što je posebno privuklo pažnju istraživača. Način na koji je osoba umrla i kako je kasnije njegovo telo ispremešteno može da ukazuje na sahranu ‘vampira’.

• Žena sa srpom oko vrata i katancem na nozi umrla je od neizlečive bolesti
• Neobičan ritual sahranjivanja zabeležen u Ekvadoru
• Nesvakidašnje otkriće u Hrvatskoj: „vampirski“ grob u luksuznom drvenom sanduku

Naučni rad je objavljen u zborniku radova sa naučne konferencije, Military orders and their heritage. Rad rasvetljava moguće razloge za postmortalne intervencije, sugerišući da je sahrana možda odražavala društveni status pokojnika ili strah od vampirizma.

Kako autori rada navode „bioarheološkom analizom i etnološkim izvorima želimo da rasvetlimo moguće razloge za ovu postmortalnu intervenciju.“

Izuzetno otkriće u Račeši

Arheološko nalazište Račeša pronađeno je 2011. godine tokom sistematskog terenskog istraživanja većeg naselja Bobare. „Račešino imanje je prvobitno pripadalo templarima, zatim Redu vitezova bolnice Svetog Jovana Jerusalimskog i na kraju lokalnom plemstvu, prema istorijskim izvorima od 13. do 16. veka“, piše u radu.

Na osnovu lokacije i konfiguracije terena sve ukazuje da se ovde radi o tvrđavi, ali istraživanja ukazuju na prisustvo sakralnog objekta. U periodu od 2012. do 2023. godine, arheološkim istraživanjima otkriven je arhitektonski kompleks koji obuhvata 181 skeletnu sahranu i značajan broj dislociranih kostiju.

Pokojnici su obično položeni na leđa u pravcu zapad-istok, sa rukama prekrštenim preko bokova, na stomaku ili raširenim duž tela. U nekoliko grobova otkriveni su samo mali komadi ličnog nakita. Analiza C14 pokazala je da većina grobova pripada 15-16. veku.

Zagonetni grob iz prošlosti

„Grob br. 157, koji je u fokusu ove studije, otkopan je uz južni zid naosa sakralnog objekta. Nađen je u sloju ispod poda crkve bez nalaza. Ono što nam je privuklo pažnju tokom iskopavanja je neobičan položaj osobe“, napisali su autori rada.

Grudni koš pokojnika bio je okrenut u ležeći položaj, a glava mu je bila odvojena od vrata i postavljena na udaljenosti od 30 cm, dok je meko tkivo još uvek bilo prisutno. Između nogu otkrivena je masivna cigla, a ispod glave ogromni kamen.

Na skeletnim ostacima ovog muškarca uočene su povrede. Neke su bile nastale nekoliko meseci pred smrt, druge tokom života, a treće povrede na glavi su predstavljale uzrok smrti.

Naučna analiza „vampirskog“ groba

Antropološku analizu sprovela je dr Nataša Šarkić[1] i utvrdila da je reč o muškarcu, starosti 40-50 godina, sa jasnim znacima teškog fizičkog rada na kičmenim pršljenovima i na donjim ekstremitetima.

Uočene su povrede nastale tokom života, ali i one koje su predstavljale uzrok smrti. Zabeležena je povreda na rebrima i potkolenici, kao i zarasla povreda na maksili – gornjoj vilici, koja je nastala oštrim predmetom. Takođe, primećene su i dve smrtonosne povrede na lobanji, nastale od pozadi.

“Ove rane su rezultat međuljudskog nasilja, a imale su smrtonosne posledice.” Ona smatra da je ovaj muškarac je učestvovao u najmanje tri konflikta tokom života.

Autori ističu da je podjednako vredan pažnje i način na koji je ova osoba sahranjena. Uprkos tome što je sahranjen unutar crkve, njegova sahrana se nalazila uz zid, što je najnepovoljnije mesto.

„Iako je u početku bio sahranjen u skladu sa hrišćanskom doktrinom, njegovi ostaci su kasnije ispremešteni i postavljeni čudno. Glava mu je uklonjena sa tela, a grudni koš stavljen u obrnuti položaj“, objašnjavaju u radu.

Dr Šarkić ističe da je u hrišćanskoj religiji je jako bitno da se pokojnik sahrani licem prema istoku kako bi mogao da vidi kada bude došlo do drugog Hristovog dolaska. „Dok je gore pomenuti način sahranajivanja uvek bio rezervisan samo za one koji su na neki način bili nepodobni u tom društvu. Odnosno, ovo se može smatrati nekim vidom kazne“, kaže ona.

Sahrana ‘vampira’ u Hrvatskoj?

Zašto su posmrtni ostaci ovog muškarca bili ispomerani i na nesvakidašnji način postavljeni? Autori smatraju da je možda bio vojnik ili vitez, ili pak neko problematičan, ako se u obzir uzme da nema mnogo slučajeva međuljudskog nasilja u ostatku populacije.

Oni, takođe, radu ističu i još jedan fenomen, a to je takozvana sahrana vampira.

Prema slovenskom predanju veruje se da duša umrlog ne prelazi odmah u zagrobni život. Umesto toga, ostaje vezana za telo sve dok ne istruli. Posle 40 dana duša napušta telo i kreće na dugo putovanje u onaj svet. Ako je pokojnik imao nasilnu smrt, bio grešnik, leš se neće raspasti već će postati vampir.

Takođe, osobe koje su tokom svog života odstupile od normi zajednice, bile nečasne ili su prepoznate kao otpadnici, imaju poseban potencijal da se povampiruju. Isto tako, osoba koja je ubijena može se pretvoriti u vampira.

„Štaviše, njegovo unakaženo lice moglo je izazvati strah i odbojnost, što je dovelo do društvene isključenosti. Sve to ga čini odličnim kandidatom da postane „nečisti duh“, odnosno vampir. Ovo može objasniti „neophodnost“ ometanja sahrane, što se u svakom drugom slučaju izbegava, jer nosi velike društvene i natprirodne posledice“, zaključuju istraživači.

---

[1] Dr Nataša Šarkić je jedan od inicijatora projekta Novo lice Ćele-kule i fizički antropolog koji je analizirao lobanje ugrađene u kuli. Više o tome na linku Ćele-kula. Iskopavanja su sprovedena u okviru letnje škole Aita Bioarchaeology (Barselona), čiji je osnivač Nataša.