Arheolozi su pećini pronašli kamene alatke sa tragovima pigmenta koje su Maje koristile za ukrašavanje tela.

Arheolozi sa univerziteta u Sjedinjenim Državama i Danskoj otkrili su u pećini Aktun Uajazba Kab u Belizeu dva mala kamena alata, za koje se veruje da su najraniji poznati majanski alati za tetoviranje. Ovi retuširani kameni fragmenti, premazani crnim pigmentom, datirani su između 250. i 900. godine nove ere, u klasični period majanske civilizacije.

• Najstarije igle za tetoviranje pronađene u Tenesiju
• Otkrivene verske tetovaže iz 7. veka u Sudanu

Alati su pronađeni duboko u pećini, zajedno sa ljudskim skeletima i vrednim predmetima od žada i opsidijana, što ukazuje na ritualni značaj lokaliteta. Istorijski izvori i umetnička dela iz tog perioda već sugerišu da su Maje poznavale praksu tetoviranja. Skulpture prikazuju osobe sa složenim geometrijskim šarama na telu, dok izveštaji španskih konkvistadora svedoče da su Maje tetovirale grudi, genitalije i lice, često koristeći motive životinja poput zmija ili orlova, kao i svete glifove.

Tetovaže su za muškarce predstavljale znak hrabrosti, za žene simbol lepote, a ponekad su imale i kaznenu funkciju – za obeležavanje lica lopova. Međutim, do sada nisu pronađeni ni očuvani primerci tetovirane kože ni identifikovani alati za ovu praksu, što čini ovo otkriće izuzetno značajnim.

Kamene alatke za tetoviranje

Analiza alata pod mikroskopom otkrila je tragove habanja u skladu sa probijanjem kože, kao i crni pigment, najverovatnije od ugljeničnog mastila ili čađi. Istraživači su sproveli eksperiment na svinjskoj koži, potvrđujući da slični alati mogu stvoriti trajne tetovaže preciznim ubadanjem i unošenjem pigmenta.

Oblik i tragovi upotrebe isključuju druge funkcije, poput obrade drveta ili kostiju. Alatke su načinjene od opsidijana, sa izduženim i zašiljenim vrhom, jasno oblikovanim za precizno probijanje kože. Ovakav metod tetoviranja, bez mašina, pomoću uboda i pigmenta, poznat je i iz drugih drevnih konteksta, poput ledenog čoveka Ecija iz praistorijske Evrope.

Veruje se da je tetoviranje među Majama bilo rezervisano za posebne prilike i društvenu elitu, što dodatno pojačava simbolički značaj ovog nalaza. Studija o otkriću objavljena je u časopisu Journal of Archaeological Science: Reports.