U srcu Bavarske, među ostacima nekadašnje rimske vile, arheolozi su otkrili jednu od najneobičnijih i najdirljivijih grobnica ranog srednjeg veka – večni dom dečaka nazvanog „Ledeni Princ“.

Pre četiri godine, arheolozi iz Bavarskog državnog zavoda za zaštitu spomenika (BLfD) otkrili su dečji grob na lokalitetu Matsis, u južnoj Nemačkoj. U kamenom sarkofagu, izuzetno dobro očuvanom, pronađeno je telo dečaka sahranjenog pre više od 1.350 godina.

Grobnica je namerno zamrznuta

Grobnica je u celini iskopana i prebačena u laboratoriju, gde je zamrznuta kako bi se sačuvali svi njeni sadržaji za detaljna istraživanja, navodi se u saopštenju. Ova inovativna metoda razvijena je posebno za ovaj lokalitet i pokazala se kao neprocenjiv alat za očuvanje organskih materijala koji bi inače propali.

• Arheolozi pronašli sahranu Gospe od Kelede iz perioda Merovinga
• Keltski ratnici bez kostiju, ali sa izuzetnim mačevima
• Raskoš iz ranohrišćanske ere: Ljubičasta tkanina sa zlatnim nitima

Nakon višegodišnjih analiza, stručnjaci su uspeli da rekonstruišu u zapanjujućim detaljima život, smrt i pogrebne rituale vezane za ovog malog dečaka, nazvanog „Ledeni Princ“ – ime koje su mu dali mediji zbog neobične metode očuvanja.

Neobična grobnica za dete visokog porekla

Dečak je živeo između 670. i 680. godine i, sudeći prema pronađenim artefaktima, poticao je iz porodice visokog društvenog statusa u oblasti Algoj. Sahranjen je u kamenoj grobnici zapečaćenoj krečnim malterom – tehnikom neuobičajenom za to vreme – unutar nekadašnje rimske vile, kasnije pretvorene u mesto bogosluženja i sećanja.

Arhitektonska izvedba i kvalitet materijala jasno govore o težnji porodice da detetu oda izuzetnu počast, navodi Matijas Pfajl, generalni direktor BLfD-a.

Analiza drevne DNK pokazala je da je dečak imao plave oči i svetlu kosu, te da je najverovatnije rođen u regionu u kojem je i sahranjen. Dentalni podaci ukazuju da je umro sa oko godinu i po dana, usled infekcije uha koja nije zalečena.

Telo je bilo položeno na životinjsku kožu, obučeno u odeću koja je uključivala kožne cipele, pantalone i platnenu tuniku dugih rukava, ukrašenu svilenim trakama. Svila, u to vreme luksuz koji je u Evropu stizao isključivo preko Vizantije, potvrđuje elitni status porodice.

Bogati nalazi i prilozi u grobu princa

Na zglobovima su mu pronađene srebrne narukvice, a na nogama mamuze od istog metala. Njegov kratki mač, simboličnog karaktera zbog dečakovih godina, imao je korice ukrašene zlatnim aplikacijama. Pored njega je pronađena i tkanina sa krstom od zlatnih listića, što može ukazivati na ranu hristijanizaciju regiona ili na prisustvo hrišćanskih simbola među aristokratijom.

Na drugom kraju komore nalazio se niz predmeta poređanih na tkanoj prostirci: bronzana činija sa češaljem, drvena posuda, sferna šolja sa srebrnim ojačanjima i ostaci lešnika, jabuka i krušaka. U početku se mislilo da životinjske kosti pripadaju psu, ali je naknadno utvrđeno da se radi o prasiću žrtvovanom kao prinos hrane.

Prema rečima stručnjaka, ovi predmeti su deo ritualne pogrebne gozbe. Češalj je korišćen za negovanje, bronzana činija za pranje ruku, dok su posuđe i voće korišćeni tokom ceremonijalnog obroka. Sve u grobnici ukazuje na prestiž i kulturne veze koje su nadilazile lokalne granice.

Zgrada u kojoj se nalazila grobnica renovirana je najmanje dva puta nakon sahrane, ostajući mesto poštovanja i sećanja decenijama, možda i generacijama. Ne samo da je dete sahranjeno s počastima, već je i uspomena na njega pažljivo negovana.