Jezik nas izdvaja kao vrstu, ali nova studija pokazuje da smo počeli da govorimo mnogo ranije, još pre 135.000 godina.

Procenjuje se da se danas širom sveta govori više od 7.000 jezika, što ljudima omogućava da ćaskaju, pričaju priče i dele informacije. Sposobnost da komuniciramo svoje ideje je sastavni deo ljudskog bića, a nova studija sugeriše da jezik koristimo mnogo duže nego što smo u početku mislili – najmanje 135.000 godina.

Ljudski jezik je jedna od najistaknutijih sposobnosti naše vrste, ali njegovo poreklo ostaje nerešena misterija. Nedavna genetička analiza ukazuje da je jezička sposobnost ljudi već bila prisutna pre najmanje 135.000 godina, iako se njegova upotreba u društvenim kontekstima mogla pojaviti pre oko 100.000 godina. Svih 7000 jezika danas koji se govore mogu da potiču iz jednog jezičkog porodičnog stabla.

Genetički dokazi o poreklu jezika

Studiju, objavljenu u časopisu Frontiers in Psychology, sproveo je multidisciplinarni tim istraživača. Za razliku od drugih studija koje su se oslanjale na fosilne zapise ili kulturne artefakte, ova nova analiza se zasniva na drugačijoj premisi. Istraživači tvrde da, pošto svi moderni jezici dele zajedničko poreklo, ključ za procenu njihove drevnosti leži u određivanju kada su se ljudske populacije širom sveta počele razilaziti.

„Sve ljudske populacije poseduju jezik, a svi jezici su povezani. Ako analiziramo kada su se ljudske populacije počele geografski razdvajati, možemo zaključiti da je lingvistička sposobnost već postojala pre tog trenutka“, navode istraživači.

• Tajne iz prošlosti – prvi govornici indoevropskog jezika
• Neandertalci su imali sposobnost govora-otkriće i analiza hioidne kosti je to potvrdila
• Poreklo pisanja: od cilindričnog pečata do proto-klinastog pisma

Da bi došli do ovog zaključka, istraživački tim je pregledao 15 genetičkih studija objavljenih u proteklih 18 godina. Ove studije uključuju tri koje su analizirale Y hromozom nasleđen po očevoj liniji, tri koje su ispitivale mitohondrijalnu DNK prenetu po majčinoj liniji i devet studija kompletnih genoma. Na osnovu ovih informacija, istraživači su procenili da se prva velika regionalna podela ljudskih bića dogodila pre približno 135.000 godina, što implicira da su se jezičke sposobnosti morale pojaviti pre ili oko tog vremena.

Kako jezik pokreće evoluciju čovečanstva

Jedan od najzanimljivijih aspekata studije je ideja da je jezik možda prvo postojao kao unutrašnji kognitivni sistem pre nego što je postao sredstvo društvene komunikacije. Jezik je i kognitivni sistem i komunikacioni sistem. Verovatno je da je pre 135.000 godina počeo kao privatni sistem unutar ljudske misli, ali se brzo transformisao u sredstvo komunikacije.

Arheološki zapisi takođe podržavaju ovu hipotezu. Pre oko 100.000 godina pojavljuju se dokazi o široko rasprostranjenoj simboličkoj aktivnosti među različitim ljudskim grupama, kao što su gravure na predmetima i upotreba crvene okere u dekorativne svrhe. Ova ponašanja ukazuju na apstraktno i organizovano razmišljanje, karakteristike povezane sa upotrebom jezika.

Jezik bio okidač za razvoj simboličke misli i drugih oblika napredne društvene organizacije. U tom smislu, jezik ne bi bio samo sredstvo komunikacije već i katalizator za moderno ljudsko ponašanje. On stimuliše misao i olakšava inovacije, a to znači da je učenje i prenošenje znanja znatno poboljšano jezikom.

Alternativne teorije o razvoju jezika

Uprkos snazi zaključaka studije, sami autori priznaju da postoje i druge perspektive o evoluciji jezika. Neki istraživači tvrde da je razvoj jezika bio postepen i promenljiv proces, povezan sa izradom alata, društvenom koordinacijom i prilagođavanjem životnoj sredini. Iz ove perspektive, jezik ne bi bio centralni faktor, već deo skupa promena koje su transformisale Homo sapiensa.

Istraživači priznaju da još uvek ima mnogo toga da se otkrije, ali veruju da pristup zasnovan na genetičkim podacima predstavlja značajan napredak. „Naša metodologija se zasniva na empirijskim dokazima i najsavremenijem razumevanju evolucije Homo sapiensa, objašnjava on. Nalazimo se na obećavajućem istraživačkom putu i ​​nadamo se da će ovo podstaći dalja istraživanja o vezi između jezika i ljudske evolucije“, zaključuju oni.