Misteriozni hirurški instrument poznat kao Dioklova kašika izaziva polemike među stručnjacima. Da li je ovo zaista drevni alat za vađenje strela ili zagonetni artefakt izgubljene medicinske prakse?

Međunarodni tim istraživača objavio je studiju u kojoj pokušava da razjasni oblik, izgled i karakteristike neobičnog artefakta iz grčko-rimskog doba – takozvane Dioklove kašike, hirurškog instrumenta koji se koristio za vađenje strela iz rana.

Studija, objavljena u časopisu BJS, analizira njegovu moguću upotrebu, dizajn i kontroverze oko ovog predmeta, od kog je samo jedan poznati primerak pronađen u ruševinama Domusa hirurga u Riminiju, u Italiji. Uprkos tome, nije sigurno da li je ovaj predmet zapravo Dioklova kašika.

U antičko doba, rane od strela su očigledno bile uobičajene na bojnom polju. Kao rezultat toga, hirurzi koji su pratili rimske legije suočili su se sa izazovom vađenja vrhova strela, posebno onih sa bodljama koje bi mogle da pocepaju tkivo kada se uklone. Prema rimskom enciklopedisti Celzusu, koji je pisao u 1. veku nove ere, u ovim slučajevima je korišćen poseban instrument: Dioklova kašika, nazvana u čast Diokla iz Karista, grčkog lekara iz 4. veka pre nove ere.

• Keltski ratnik i neverovatna medicinska intervencija
• Arheolozi iskopali 2.000 godina star grob lekara sa medicinskim instrumentima
• Rimski medicinski instrument za žene: koristi se i danas nakon 2000 godina

Celzus opisuje predmet kao metalni lim (gvožđe ili bronza) sa dve kuke na jednom kraju i rupom na drugom. Instrument je umetnut pored strele, rotiran da bi uhvatio vrh strele, a zatim izvučen zajedno sa projektilom. Nažalost, kako studija ističe, tekst ne precizira tačan izgled predmeta, što je dovelo do mnogih različitih tumačenja.

Konačno pronađena Dioklova kašika?

Jedini artefakt identifikovan kao moguća Dioklova kašika pronađen je u Domusu hirurga, rimskoj vili uništenoj u požaru u 2. veku pre nove ere. To je predmet dužine 22 cm, sa širokim krajem i centralnom rupom prečnika 6 mm. Iako su neki stručnjaci u početku sumnjali u njegovu identifikaciju, mnogi su postigli konsenzus u vezi sa njegovom medicinskom upotrebom.

Uprkos tome, studija pokreće ozbiljne sumnje jer, s jedne strane, dizajn predmeta ne odgovara u potpunosti Celzusovom opisu: nedostaju kuke i „dvostruki pregib“ koji su, prema tekstu, trebalo da pokriju bodlje strele i spreče oštećenja tokom vađenja. Pored toga, položaj rupe, 2,5 cm od kraja, zahtevao bi da se instrument ubaci iza vrha strele, što bi bilo nepraktično ako bi projektil bio blizu kostiju ili krvnih sudova. Kako istraživači ističu, ovaj položaj ne dozvoljava bodljama da se uklope u bočne žlebove, što dovodi u pitanje njenu efikasnost.

Postoje sumnje u vezi ovog medicinskog predmeta

Studija sugeriše da je Dioklova kašika možda bila briljantan, ali instrument ograničene upotrebe. Neki stručnjaci, poput Bilkeza i De Karolisa, smatraju je „majstorskim alatom“ – to jest, genijalnim rešenjem, ali ne i široko usvojenim. U stvari, drugi medicinski tekstovi iz srednjeg veka ne pominju njegovu upotrebu, što navodi da bi, da je bio tako efikasan, opstao tokom vremena.

Pored toga, istraživači primećuju da Celzus nije bio lekar već naučnik koji je sakupljao znanje. Moguće je da je Celzus pomenuo instrument, a da ga nikada nije video, što dodaje neizvesnost njegovom opisu. S druge strane, artefakt iz Riminija je možda imao drugačiju namenu, kao što je alat za šavove, sličan drugom instrumentu pronađenom u Bingenu, u Nemačkoj.

Uprkos svim sumnjama, artefakt iz Riminija ostaje izuzetan nalaz. Kako autori zaključuju, iako se identifikacija kašike iz Riminija kao Dioklove kašike dovodi u pitanje, to ne umanjuje njen jedinstveni karakter. Ovaj medicinski instrument je fascinantan dokaz drevne medicinske domišljatosti i podsetnik na to kako su se hirurzi tada suočavali sa izazovima koji su, iako danas retki, u njihovo vreme bili pitanja života i smrti.