Istraživači su analizirali ljudske ostatke od pre 5.700 godina na kojima se nalaze tragovi koji ukazuju na kanibalizam.

Nova studija koju je vodio IPHES-CERCA i objavljena u časopisu Scientific Reports pruža dokaze o ljudskom kanibalizmu starom 5.700 godina u pećini El Mirador, Sijera de Atapuerka, Burgos, Španija.

Otkriveni su ostaci najmanje jedanaest osoba: dece, adolescenata i odraslih. Njihove kosti bile su odrane, rastavljene, polomljene, kuvane i konzumirane. Kosti pokazuju znake sistematskog kanibalizma, bez znakova ritualne ili pogrebne namere. Istraživači smatraju da je događaj najverovatnije bio rezultat međugrupnog nasilja, moguće između lokalnog stanovništva i drugih poljoprivrednih zajednica ili došljaka.

Dr Palmira Saladije, vodeća istraživačica sa IPHES-CERCA i Univerziteta Rovira i Virgili, istakla je složenost tumačenja kanibalizma. „Kanibalizam je jedno od najsloženijih ponašanja za tumačenje, zbog inherentne teškoće razumevanja čina ljudskog konzumiranja drugih ljudi. Štaviše, u mnogim slučajevima nam nedostaju svi potrebni dokazi da ga povežemo sa određenim kontekstom ponašanja. Konačno, društvene predrasude imaju tendenciju da ga uvek tumače kao čin varvarstva“, objasnila je ona.

• Pronađeni dokazi konzumiranja ljudskog mozga pre 18.000 godina
• Skiti su pravili tobolce od ljudske kože, moguće od svojih neprijatelja
• Misterija odrubljenih glava probijenih klinovima

Ljudski ostaci pronađeni su u dva dela pećine i bili su izuzetno dobro očuvani. Tafonomska analiza pokazala je jasne tragove sečenja, vađenja koštane srži, spaljivanja i tragove ljudskih ugriza nakon smrti pokojnika. Analiza izotopa stroncijuma (⁸⁷Sr/⁸⁶Sr) otkrila je da su pojedine žrtve bile lokalci. Radiokarbonsko datiranje smešta događaj pre između 5.700 i 5.570 godina, u kasni neolit, neposredno pre nego što je pećina preuređena u pogrebne svrhe.

Kanibalizam radi eliminisanja neprijatelja

„Ovo nije bila ni pogrebna tradicija niti odgovor na ekstremnu glad“, izjavio je Frančesko Marginedas. „Dokazi ukazuju na nasilnu epizodu, s obzirom na to koliko se brzo sve odigralo, verovatno kao rezultat sukoba između susednih poljoprivrednih zajednica.“

„Etnografski i arheološki zapisi pokazuju da čak i u manje stratifikovanim, malim društvima može doći do nasilnih epizoda u kojima su neprijatelji konzumirani kao oblik konačnog eliminisanja“, objasnio je dr Antonio Rodrigez-Idalgo.

Istraživači su uporedili slučaj sa drugim neolitskim masakrima u Evropi, kao što su Talhajm (Nemačka) i Els Troks (Španija), ali su rekli da El Mirador nudi jasnije znake sistematskog konzumiranja. Isti obrasci pronađeni su u pećini Fontbregua u Francuskoj i Herkshajmu u Nemačkoj.

El Mirador nije novina u pogledu takvih nalaza. Prethodna istraživanja na ovom lokalitetu već su zabeležila slučaj kanibalizma iz bronzanog doba, koji datira pre oko 4.600 do 4.100 godina. Ovi novi dokazi pokazuju da je ova praksa postojala ranije, tokom kasnog neolita.